Planetarna je i njegova priča. Jer ovaj sin Francuskinje i srpskog inženjera koji je pobegao od komunističke diktature maršala Tita pre svega je zanimljiv. 1988.godine pridružio se ESCP Europe „zbog raznolikosti materijala“. Nakon što je proveo nekoliko meseci u Montrealu tokom univerzitetske razmene, odradio je praksu u Zairu, pre nego što je zemlja postala Demokratska Republika Kongo.
Učenik, rođen u Saint-Germain-en-Laye, tada se našao u afričkim plantažama uljane palme koje su nekada snabdevale fabrike sapuna ser Villiam Lever. Posle smrti industrijalca, fabrike sapuna spojile su se sa holandskom grupom Margarine Unie da bi 1930. godine osnovale Unilever. „Bilo je izvanredno!“ kaže predsednik kompanije Siemens France.
Jer ovaj šef, koji može delovati introvertno, oprezno, civilizovano, pozitivan je i entuzijastičan… „Ne volim etikete“, rezimira Nikola Petrović, za koga takođe znamo da je vrlo odlučan. „On je netipičan i simpatičan“, rekao je Franck Faux, bivši izvršni direktor kompanije Thalis i trenutni izvršni direktor kompanije AccorHotels Europe.
Pošto je u srednjoj školi učio kineski, Nikola Petrović odlazi da sarađuje na Tajvanu. On je imao misiju? Razviti kompaniju Compagnie Generale des Eaux, koja je rodonačelnik Vivendi i Veolia Environmentnement. „Mislio sam da znam mandarinski. Ali kada sam sa koferom stigao na Tajvan, bila je to druga priča! Seća se, pre nego što je poverio: „Volim da otkrivam strane kulture. Morate naučiti da slušate, razviti svoju empatiju, prilagoditi se… “.
nastavak na sledećoj strani