„Posla nije bilo ni za ljude tamo a kamo li za mene. Morao sam se snalaziti nekako. Tu bi mi Francuska pomogla puno, ali kako da se vratim? Kako da se vratim u zemlju koju sam izdao?
Preko prijatelja je nekako uspeo da sazna da je njegov dosije iz vojske uništen kao da nikada nije ni postojao i da može bez problema da se vrati. To je i učinio. Imao je par informativnih razgovora, ali je ipak uspeo da nema većih problema. Radio je par meseci, pa je zarađen novac trošio u Bosni i pomagao svoju Srpkinju i njenu porodicu.
1999.godine je odlučio da zajedno dođu u Francusku i tu ostanu. Tako je i bilo. Tu su i danas. Sećaju se tih dana kao da je juče bilo.
nastavak na sledećoj strani
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Express“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
