Gde god da se okupe – na rođendanima, svadbama, slavama, nedeljnim ručkovima ili uz kafu posle posla – razgovori među ljudima iz srpske dijaspore u Parizu neizostavno vode u istom pravcu: poređenje života u Srbiji i Francuskoj. Na tim susretima čuju se različita iskustva, od onih koji su davno došli i izgradili život ovde, do onih koji su tek stigli i još se privikavaju.
„Došli smo do stadijuma da ne možemo bez obe zemlje“, kaže jedna sagovornica. „Potrebno nam je da idemo u Srbiju, jer je to ljubav za domovinom, prirodna i iskonska. Ali ne možemo ni bez Francuske – ona je postala deo nas, navikli smo se na nju i njen ritam.“
U neformalnim razgovorima često se pojavljuje i drugi stav: povratak u Srbiju za mnoge više nije stvarna opcija. „Kada odemo dole, posle par dana nam postane dosadno. Izgubili smo kontakte, ne znamo šta bismo radili, jer smo navikli na sistem i način života ovde u Francuskoj“, priznaju pojedini sagovornici.
nastavak na sledećoj stranici
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma