Sociolozi ovakve pojave opisuju kao „liminalni identitet“ – stanje u kojem ljudi žive između dve kulture, ne pripadajući u potpunosti nijednoj. U dijaspori se često javlja osećaj „kofera“: neodređenosti, spremnosti na odlazak, ali i neizvesnosti gde je stvarno dom. To stanje može da nosi nostalgiju i nedoumice, ali i mogućnost da se izgradi identitet koji kombinuje najbolje iz oba sveta.
Ta potraga za pripadanjem, za mestom gde se osećamo srećno i ispunjeno, često se svodi na najjednostavnije odluke: gde ćemo živeti, gde ćemo podizati decu i gde ćemo ostaviti trag. To je, kažu sagovornici, „najbitnija među svim bitnim stvarima“.
Tako se između dve domovine rađa poseban identitet: dovoljno srpski da slava i ćevapi nikada ne izostanu, i dovoljno francuski da baget iz lokalne pekare postane jednako prirodan deo svakodnevnog života.
Firma za prevoz robe Dejana Stanojevića već dugo godina posluje na relaciji Francuska-Srbija-Francuska. Prevoz carinske i bescarinske robe (bela tehnika,