„Dragi sine, Kad budem ostario, a kada me budeš vidio takvog, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti. …ako se zaprljam u vreme ručka, i ako se ne mogu sam obući, budi strpljiv…
Seti se sati, koje sam potrošio, dok sam te tome naučio. I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek iznova, nemoj me prekidati… saslušaj me! Kada si bio malen, morao sam ti istu priču čitati uvek iz početka, pre no što si utonuo u san. Ako se ne budem želeo kupati, ne ismevaj me i ne vređaj… seti se kako sam te morao loviti i izmišljati hiljade razloga, da bi ušao u kadu.
Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s podsmehom na licu… Ja sam tebe naučio mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom…
Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim… i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati. Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s tobom i da me znaš saslušati…
Nastavak na sledećoj strani