Makron je tom prilikom aludirao i na američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nakon povratka na vlast u januaru ponovo uspostavio direktan kontakt sa Kremljom. Tramp je u četvrtak javno pozvao Ukrajinu da „brzo deluje“ pre nego što Rusija, kako je naveo, „promeni mišljenje“.
Evropske zemlje su još u oktobru preuzele obavezu da u naredne dve godine obezbede najveći deo finansijske i vojne pomoći Ukrajini, nakon što su Sjedinjene Američke Države odlučile da obustave svoju podršku. Ukupne potrebe Kijeva procenjene su na 137 milijardi evra, od čega je EU pristala da pokrije dve trećine, odnosno 90 milijardi, dok je ostatak trebalo da obezbede saveznici poput Norveške i Kanade.
Dogovoreni mehanizam podrazumeva beskamatni zajam finansiran iz budžeta Evropske unije. Reč je o rešenju koje je ranije bilo odbijeno zbog nedostatka konsenzusa, a evropski zvaničnici priznaju da pitanje korišćenja ruske imovine „zahteva dodatni rad“. Najveći otpor dolazio je iz Belgije, gde se nalazi najveći deo zamrznutih ruskih sredstava.
nastavak na sledećoj stranici
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
