Portal Nova S piše o Mileni Stojanović penzionerki iz Francuske koja je navodno doživela veliku neprijatnost u Srbiji. Razbolela se i hitno je hospitalizovana u Beogradu u Kliničko-bolničkom centru “Bežanijska kosa”. U bolnici, kako je ona objasnila, događale su joj se neprijatne situacije. Bolnica pak odgovara da ništa nije prijavila dok je boravila u bolnici. Tekst vam u nastavku prenosimo u potpunosti:
Pocepani i uflekani dušeci na krevetima, rasklimatani, ofucani ormarići, jedno kupatilo za osam obolelih, među kojima su i muškarci i žene, bahato ponašanje, vikanje i uvrede od strane osoblja, buđavi sendviči za doručak, ali i krađa bisernih minđuša, samo je deo muka kroz koje je, kako za Nova.rs kaže, prošla penzionerka Milena Stojanović (73), u Kliničko-bolničkom centru “Bežanijska kosa”.
Milena je 50 godina živela i radila u Francuskoj, a nedavno se vratila u Srbiju. Zbog problema sa srcem, njen kardiolog je 13. februara uputio hitno u bolnicu na Bežanijskoj kosi.
“Slošilo mi se dok sam bila kod mog kardiologa u privatnoj ambulanti, skočio mi je pritisak, oduzele su mi se noge i pozvao je Hitnu pomoć da me prevezu u bolnicu. Rekao mi je da nema privatne Hitne, iako to nije sasvim tačno, i da će me ovi odvesti na Bežanijsku kosu, gde su odlični kardiolozi. Htela sam da idem privatno, jer imam dobru penziju i mogu da platim privatnu kliniku. Svakako nemam zdravstveno osiguranje u Srbiji, pa i državno za mene nije besplatno. Kad sam stigla u bolnicu, imala sam na sebi skupocene, biserne minđuše i torbu sa novcem. Sve su mi uzeli na prijemu i popisali”, priča Milena, koja nam je poslala fotografije iz bolničke sobe, na kojima se vidi flekavi dušek, ormarić i „buđav“ doručak.
Tri dana u izolaciji zbog sumnje na koronu
Tog dana imala je blago povišenu temperaturu, pa su je poslali u izolaciju.
“Rekli su mi da moraju da provere imam li kovid. Tri dana sam bila izolovana, jer nije bilo rezultata, što je neverovatno da se toliko čeka. Kad su ustanovili da sam negativna, prebačena sam na Odeljenje kardiologije. Dragi bože, ne znam kako ljudi preživljavaju one bolničke uslove. Tamo sam u istim sobama zatekla i muškarce i žene, dušek na kojem sam ležala je bio uflekan i pocepan, kredenac pored samo što nije pao na pod, potpuno raspao, sa nekim ormarićem koji nije mogao ni da se zatvori. Za doručak su mi doneli sendvič u buđavom hlebu. Jedan toalet bio je za osam ljudi, za oba pola, a bez sapuna, papira, osnovnih stvari”, šokirano priča Milena.
nastavak na sledećoj strani