Republikanci „istorijski kanal” (10% namera glasanja) koji se protive savezu sa Nacionalnim skupom (RN), mogli bi da zadrže između 35 i 45 mesta (u poređenju sa 62 danas). Ostale političke snage (razne, regionalisti itd.), između 10 i 12 mesta.
Ostali kandidati ne prelaze 2%. Levičarski disidenti, raskinuvši sa Novim narodnim frontom (NFP), prikupili bi 2%. Slede kandidati za Reconquête (stranka Erika Zemura), i oni sa oznakom „razno“, svaki po 1,5%, zatim oni sa krajnje levice (1%). Na začelju su disidenti iz predsedničkog tabora i ostali suverenistički kandidati, svaki sa po 0,5% namera glasanja.
Namera da se glasa 30. juna i 7. jula napreduje. 60% (+3 boda od 12. juna) ljudi upisanih na izborne liste kaže da su „potpuno sigurni da će izaći na izbore”, a 11% „ozbiljno razmišlja o tome”. Nivo značajno veći od onog izmerenog na parlamentarnim izborima 2022. godine, tokom uporedivog perioda (57%, ili +14 poena).
Očekivani nivo učešća prelazi 80% između različitih evropskih biračkih tela. Njih je 91% među glasačima Valeri Hejer (Renesansa), 88% među glasačima levice (PS, EELV, LFI, PCF), 85% za Reconquete, 84% za Džordana Bardela (RN) i 83% među glasačima glasači Fransoa-Gzavijea Belamija (LR).
Među mladima od 18 do 24 godine najviše raste namera da glasaju. Njih 71% je „potpuno sigurno da će izaći na izbore“, ili „ozbiljno razmišlja o tome“ (+16 u odnosu na 12. jun). Nedelju dana pre prvog kruga, čini se da su najmanje mobilisani oni od 25-34 godine sa 55%. Oni su 80% među starijima od 65 godina.
Procenjeni nivo učešća birača koji se očekuje u prvom krugu poslednjih predsedničkih izbora takođe raste. Primetan porast među glasačima Yannick Jadot (+12), Valerie Pecresse (+10) i Eric Zemmour (+8). Međutim, primećujemo blagi pad među glasačima Emanuela Makrona (-2, na 79%).
izvor: BFMTV
Firma « MD PRO ASSURANCES » nudi vam sve vrste osiguranja, individualna i profesionalna, po najpovoljnijim uslovima i najpovoljnijim cenama.
