Objavu je videla vlasnica restorana „Au p’tit cochon“, Nina, i pošto je i sama rodom iz Bora, zainteresovala se da pomogne. Ona je stupila u kontakt sa Tatianom i saznala da se bolesni Srbin nalazi u bolnici „Notre-dame du Lac“ u predgrađu Pariza, Rueil-Malmaison. Tatiana je zbog specifičnih tetovaža na Jovanovom telu pretpostavila da je on bio francuski legionar. Čula je (ne znamo da li joj je Jovan to rekao) da je Jovanov sin poginuo u Iraku a da mu ćerka živi u Švedskoj.
Nina je zamolila Tatianu da slika pasoš Jovana Stojića i da joj pošalje sliku, što je ova i uradila. Onda počinja prava potraga kao u nekom filmu jer se Jovan nalazi na samrti. Nina za samo tri dana uspeva iz Pariza, telefonom, preko nekih prijatelja u Boru da dođe do familije Jovana Stojića. Kako se ispostavilo, nije bila tačna informacija za njegovu decu i njegov sin je živ i zdrav i živi u Boru. Poslednji put je video oca u Nizozemskoj (do skora smo je zvali Holandija) pre osam godina a pre toga ga nije video oko dvadesetak godina.
rasplet na sledećoj strani i fotografija
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,
