Danas, sutra i prekosutra se posti na vodi, Veliki četvrtak je razrešenje na ulju, a Veliki petak dan apsolutnog posta, u subotu na vodi, a na Uskrs, vernici prelaze na mrsnu hranu, objašnjava običaje etnolog Saša Srećković, iz Etnografskog muzeja, prenosi Politika.
Za Strasnu ili Stradalnu sedmicu, sedmu u Velikom časnom poshrišćanskom prazniku vernici su se ove godine pripremali postom i molitvom od 18. marta. U toku ovih dana uzdržavali su se od rđavih misli i dela, najviše tihujući i trudeći se da svoje postupke poprave i drugima oproste. O običajima i verovanjima koji prate ovu poslednju sedmicu pred proslavu Uskrsa, 5. maja, za Politiku tumačio je etnolog Saša Srećković, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju. On podseća da je prema verovanju, prva osoba koja je držala Uskršnji post bio Isus Hrist, nakon čega su njegovi sledbenici počeli da poste u susret Vaskrsu.
„Vernici provode poslednje dane pred Uskrs u molitvi i pokajanju. Prva tri dana se posti na vodi, Veliki četvrtak je razrešenje na ulju, a Veliki petak dan apsolutnog posta. U subotu se posti na vodi, a u nedelju, na Uskrs, vernici prelaze na mrsnu hranu“, kaže Srećković i dodaje da se četvrtak, uopšteno u narodu uzima kao srećan dan, za razliku od petka.
Kada je reč o Velikom četvrtku, tog dana je „Ratarski pir” i u manastiru Tronoša (Korenita) se pale „oračke sveće”.
nastavak na sledećoj stranici