„U Zapadnoj Bosni od Velikog četvrtka pa sve do Spasovdana žene nisu šile niti prale rublje, „zbog grada”. Veruje se da se o Velikom četvrtku otvaraju Rajska vrata i sve što se taj dan udeli sirotinji vidi se u raju! Ne kuvaju se jela, već samo mlada kopriva, jer „neće grom u koprive”, objašnjava etnolog.
Govoreći o Velikom petku, on navodi da se ovaj praznik u nekim krajevima zove i „Raspeti” ili „Rasporiti petak”. Ne uzimaju se ekseri i igle u ruke da se ne bi pozleđivale Hristove rane. Ko umre na Veliki petak, njegova duša će sigurno otići u raj, ističe muzejski savetnik i dodaje da je za Uskrs takođe značajno i jaje „čuvarkuća”.
„Veruje se da prvo obojeno jaje u toku cele godine štititi dom od svih zla, nedaća i negativne energije. Trebalo bi da se čuva na posebnom mestu do sledećeg Uskrsa. Nekada se poštovao stari običaj i ritual da se ofarbana čuvarkuća noć pred Vaskrs ostavi da prenoći u vodi sa bosiljkom, drenom i biljkom zdravac, a porodica se na Vaskršnje jutro umivala tom vodom da bi svi bili zdravi cele godine, a pogotovo deca“, napominje Srećković i ističe da postoji običaj da se stara čuvarkuća na Veliki petak zameni novom. U pojedinim krajevima Srbije postoji običaj da se stara „čuvarkuća” zakopa ispod drveta u dnu bašte ili zapali u dvorištu kako bi se na taj način isteralo sve zlo i nedaće.
„Postoji i običaj da se čuvarkuća odnese do obližnje reke ili potočića kako bi voda simbolički odnela sa sobom i sve nedaće. Šta god da od ovoga uradite, samo je bitno da staru čuvarkuću ne ostavite u domu jer imamo novo jaje koje će nas čuvati do sledeće godine“, poručio je etnolog Saša Srećković i vernicima poželeo srećan Uskrs, koji u veseloj atmosferi okupi porodicu i familiju za trpezom punim korpama šarenih i bojenih jaja, a najviše se ovom prazniku i zbog toga raduju deca.
Ako želite da na jednom mestu kupite kvalitetan građevinski materijal i sitne alate po najpovoljnijim cenama a onda i to
