Amandine Giraud je stigla u rečnu brigadu 2014. godine i dobila operativno ovlašćenje za ronjenje mesec dana pre smrti. Njena majka, Elysabeth, izjavila je da je Amandine „volela vodu“ i da je „umrla uzalud“. Majka mlade policajke želi odgovore.
Istraga je pokazala da su kolege znale da je Amandine „tehnički krhka“. Neki policajci su izjavili da ne bi ronili u takvim uslovima na dan tragedije. Julien R. je tvrdio da je ronjenje bilo moguće tog jutra. Tokom poplave 2016. godine, zabranjena su sva ronjenja, ali takva zabrana nije postojala na dan tragedije. Julien R. je opisao Amandine kao „prijateljicu i koleginicu koju je obučavao“, te dodao da ne bi doveo ronioce u opasnost da je mislio da postoji rizik.
Stabilizacijski prsluk, koji bi omogućio Amandine da se vrati na površinu, nije bio u funkciji. Julien R. je rekao da je tokom provera čuo da vazduh izlazi iz regulatora, ali je mislio da je to zaostali vazduh. Kao bezbednosna mera, presečeno je uže spasa koje je povezivalo Amandin sa čamcem, iako to obično ostaje na roniocu.
Javni tužilac je naveo „neodgovarajuće odluke“ kao ključne u ovom slučaju. Elysabeth, majka Amandine, izjavila je da više ne želi da dvojica optuženih budu deo policije, opisujući ih kao „nekompetentne i kukavičke“. Presuda će biti doneta krajem septembra.
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa