POLITIČKI ZEMLJOTRES U PARIZU: „MAKRON MORA DA ODE!“

Na društvenim mrežama talas zahteva za predsedničkom ostavkom prerastao je u pravu buru. David Lisnard, gradonačelnik Kana i potpredsednik Republikanske stranke, pozvao je Makrona da sam podnese ostavku navodeći da interesi Francuske zahtevaju da se predsednik povuče kako bi se sačuvale institucije i da on snosi punu odgovornost za nastalu krizu.

U redovima samih makronista vladao je šok. Poslanica Eleonor Karoa izrazila je ogorčenje rekavši da su svedoci spektakla koji nisu birali i da su sutra trebalo da nastave s radom, a sada gledaju raspad u direktnom prenosu. Slično je reagovala i ministarka za ekološku tranziciju Anjes Panije-Runaše poručivši da očajava zbog ovog cirkusa u kojem niko ne preuzima odgovornost i da poziva sve na sabranost jer ovo nije trenutak za podele.

Sa svih strana političkog spektra stizali su tonovi očaja, ali i osude. Olivije Fore iz Socijalističke partije pohvalio je Lekornua rekavši da je jedini golista koji je ostao otišao s dostojanstvom i čašću. Njegov komentar izazvao je talas odobravanja među levičarima i zelenima. Liderka Zelenih Marin Tondelije sazvala je hitan sastanak političkog saveta EELV-a uz opasku da isti uzroci, makronisti u Matinjonu posle izbornog poraza, neizbežno vode istim posledicama.

Iz Komunističke partije stigla je još oštrija kritika. Fabijen Risel ocenio je da je Francuska suočena s neviđenom demokratskom krizom i da je nesposobnost onih koji su vladali poslednjih osam godina dovela zemlju do ćorsokaka. Da bi se prekinuo zastoj, naveo je, potrebno je imenovati levičarsku vladu ili se vratiti na birališta.

S desnice je situaciju iskoristila Valeri Pekres, predsednica regiona Il-de-Frans, koja je pozvala na referendum o imigraciji i javnim finansijama, dok je Erik Sioti poručio da gledamo poslednje izdisaje sistema koji se raspada. „Predsednik mora da izvuče zaključke. Jedino rešenje su izbori. Najbolje – predsednički“, rekao je Sioti, besan zbog najava da bi Bruno Le Mer mogao ostati u vladi.

Francuska politička scena tako je ušla u stanje otvorenog previranja. Pad premijera koji je trajao manje od mesec dana postao je detonator najdublje institucionalne krize u Makronovoj eri. Opozicija, od krajnje levice do krajnje desnice, prvi put govori istim jezikom: Emanuel Makron mora da ode.