Izašao je spisak najzastupljenijih prezimena među Hrvatima po poslednjem popisu stanovništva. I na opšte zaprepašćenje najčešća prezimena među Hrvatima su srpska, poput Knežević, Kovačević, Pavlović (a ne PavaOvić), Babić, Marković, Brkić itd.
Otkud Hrvatima srpska prezimena?
Samo prethodno da se podsetimo da mi Srbi imamo najstarija prezimena među Slovenima. Prezimena kod Srba nastaju i zapisuju se počev od 11. veka, što se vidi po srednjevekovnim poveljama. U tom periodu, od 11. pa sve do 16. veka nastaju većina današnjih srpskih prezimena.
U Poljskoj recimo pezimena počinju da se formiraju tek krajem 15. veka, u Rusiji u 16. veku, u Bugarskoj se prezimena formiraju tek 1880-ih godina itd.
Uveliko formirana srpska prezimena i rodovi, počev od kraja 15. veka, sve više se zatiču pod stranom vlašću. Kako islamska turska imperija nadire, tako se šire i rimokatoličke države Venecija, Ugarska i naročito Austrija.
U bici na Gvozdu 1097. godine, srednjevekovni Hrvati gube samostalnost i postaju mađarski podanici sve više povlačeći se na ostrva, Istru i Zagorje.
Pojava hantavirusa na brodu MS Hondius i nova epidemija ebole u centralnoj Africi u samo nekoliko dana jasno su pokazale da svet i dalje ostaje ranjiv pred izbijanjem novih zaraznih bolesti. Iako je pandemija Covid‑19 ostavila duboke posledice i otvorila oči mnogim državama, globalni sistem zaštite i dalje je nedovoljno snažan. U isto vreme održana
Pokret „biohakera“ – ljudi koji koriste tehnologiju, medicinu i ekstremne protokole kako bi usporili starenje — doživeo je snažan rast širom sveta. Dok nauka razvija novu disciplinu, geroscience, koja proučava mehanizme starenja, sve više pojedinaca ulaže ogromne sume novca u tretmane koji obećavaju produženje života. U Francuskoj, Akademija medicine upravo organizuje veliki sammit o dugovečnosti,
Na čarter letu za deportaciju iz Irske u Pakistan, održanom 23. septembra prošle godine, došlo je do ozbiljnog propusta kada su deportovanim muškarcima poslužene svinjske kobasice u okviru irskog doručka. Kako piše The Irish Times, incident je zabeležen u zvaničnom izveštaju posmatrača za ljudska prava, a Ministarstvo pravde je nakon toga izmenilo pravila posluživanja hrane
Finale Evrovizije 2026 u Beču donelo je istorijsku pobedu Bugarske, ali i mnogo polemike — posebno u Francuskoj i Srbiji. Prema zvaničnom kompletnom skor‑tabelu, Francuska je završila na 11. mestu sa 158 poena, iako je nakon glasanja žirija bila čak četvrta. Mnogi smatraju da je Francuska zaslužila znatno bolji plasman, jer je Monroe imala jednu
Poseta Donalda Trampa Kini, a zatim i najavljena poseta Vladimira Putina Pekingu 19. i 20. maja, ponovo su skrenule pažnju svetske javnosti na ulogu Kine kao ključnog aktera u savremenoj geopolitici. U trenutku kada se globalni odnosi ubrzano menjaju, Peking postaje mesto gde se susreću lideri država koje oblikuju budućnost međunarodnog poretka. Nakon susreta Si
Na velikom stranačkom skupu u Podgorici, lider Demokratske narodne partije Milan Knežević najavio je početak institucionalne borbe za povlačenje odluke o priznanju Kosova. Poručio je da je vrijeme za sabornost, jedinstvo i povratak državnoj politici koja, kako kaže, mora biti u skladu sa voljom naroda. “Nikada nismo bili jači” Okupljenima je poručio da je DNP
Više od stotinu putnika i članova posade obolelo je tokom izbijanja norovirusa na kruzeru Karipska princeza (Caribbean Princess), saopštili su Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Prema zvaničnim podacima, simptome su prijavila 102 putnika i 13 članova posade, a svi zaraženi odmah su izolovani kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije. Kompanija Princess
Austrijska vlada pripremila je nacrt zakona koji predviđa najstrože mere do sada za migrante koji odbijaju da učestvuju u obaveznim programima integracije, uključujući kurseve nemačkog jezika i vrednosne obuke. Kako prenosi bečki list Heute, time je zvanično priznato da je dosadašnji model „dobrovoljne integracije“ doživeo potpuni neuspeh, što je otvoreno potvrdila i ministarka za integracije
Evropska unija uvodi nova, stroga i sveobuhvatna pravila za pametne telefone, koja će se primenjivati postepeno od juna 2025. do februara 2027. godine. Cilj je da telefoni traju duže, da budu lakši za popravku i da korisnici ponovo dobiju kontrolu nad sopstvenim uređajima. Ova regulativa predstavlja najveću promenu u industriji mobilnih telefona u poslednjoj deceniji
Od 2027. godine građani EU dobiće mogućnost da najvažnija lična dokumenta — od pasoša i ličnih karata do vozačkih dozvola, sertifikata i ugovora — čuvaju direktno u svom telefonu putem EUDI digitalnog novčanika. Iako je reč o jednom od najvećih tehnoloških iskoraka Evropske unije, istraživanja pokazuju da većina građana o njemu gotovo ništa ne zna,
