U svetskoj politici ne postoje prijatelji već samo interesi. Problem je što ti interesi odnose živote, uništavaju dečije snove…Snove o nekom normalnom svetu bez ratova, stradanja i srećnih detinjstava. Ovaj poslednji u Ukrajini je samo jedan u nizu. Niz koji često ima uvek jednog glavnog aktera koji direktno ili indirektno u njemu učestvuje.
Pođimo redom i vratimo se sto godina unazad. Prvi svetski rat je počeo tako što su Nemačka i Austrougarska želele da još više dominiraju Evropom. Malo im je bilo to što su imale veliki broj naroda pod njihovom čizmom nego su hteli još više da se šire prema istoku. I naravno slobodarski narodi u to vreme poput Srba, Francuza, Rusa…nije im se nešto učio nemački jezik pa su se odupreli što je dovelo do velikih stradanja (Srbi to najbolje znaju) i uništavanja dečijih snova.
Drugi svetski rat, nacizam, Hitler i pokušaj opstanka samo arijevske rase. Pokušaj nacističke Nemačke da pokori svet ali prvenstveno Rusiju doveo je do ogromnog broja žrtava, uništenih zemalja i još velike propasti dečijih snova. A onda su se posle Drugog svetskog rata malo ali samo malo stvari promenile i počelo se pričati o demokratiji.
Da bi se odgovorilo na uticaj Sovjetskog Saveza, 1949. godine nastaje vojna alijansa pod nazivom Nato. Ona je od starta imala za cilj da obezbedi bezbednost zemalja koje su je činile od eventuale agresije Sovjetskog Saveza. Nato su činile i čine one iste zemlje koje su bile veoma odgovorne za Prvi i Drugi svetski rat, ali i one koje su kolonizovale, Afriku, Južnu Ameriku, deo Azije…Iako je Sovjetski Savez nestao 1991.godine, Nato je opstao i uzeo sebi za pravo da bude svetski policajac šireći se sve više prema Rusiji.
nastavak na sledećoj strani