Smrt Ratka Mladića i njegov povratak u Srbiju ponovo su otvorili jedno od najosetljivijih pitanja savremene istorije Srbije i prostora bivše Jugoslavije. Svaki ratni zločin mora biti kažnjen, bez obzira na to ko ga je počinio, kojoj vojsci je pripadao ili kom narodu. To je osnovni princip bez kojeg nema ni pravde ni ozbiljnog suočavanja sa prošlošću. Istovremeno, pravo porodice da dostojanstveno sahrani svog člana, kao i pravo građana da izraze lični stav prema istorijskoj ličnosti, ne treba automatski poistovećivati sa podrškom svakom delu njegove ratne biografije.
Upravo zbog toga će sahrana Ratka Mladića u Beogradu biti mnogo više od porodičnog ispraćaja. Ona će predstavljati jedan od najsnažnijih pokazatelja duboke podele u tumačenju ratova devedesetih, kako u Srbiji i Republici Srpskoj, tako i u Bosni i Hercegovini i širem regionu.
Telo Ratka Mladića danas stiglo u Beograd
Posmrtni ostaci Ratka Mladića danas su iz Holandije prebačeni u Srbiju. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove predao je telo porodici na aerodromu Roterdam-Hag, a avion Vlade Srbije sa kovčegom sleteo je na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ oko 17.50 časova.
Po telo su u Holandiju otišli njegov sin Darko Mladić, unuka Anastasija, kao i dvojica nekadašnjih pripadnika obezbeđenja generala Mladića, Zoran Zrnić i Đorđe Marjanović. Kovčeg su po dolasku izneli pripadnici Vojske Srbije, a bio je prekriven zastavama Srbije i Republike Srpske. Na aerodromu je bio i ministar pravde Srbije Nenad Vujić.
Posle dolaska u Beograd, telo je prevezeno na Vojnomedicinsku akademiju, gde će na zahtev porodice biti obavljena obdukcija. Posebno je važno da je sam Međunarodni rezidualni mehanizam saopštio da je odgovornost za repatrijaciju i konačno mesto sahrane bila na porodici. Drugim rečima, Hag nije odlučivao o mestu na kojem će Mladić biti sahranjen.
Građani već izašli na ulice
Dolazak tela u Beograd imao je snažan odjek i pre nego što je avion sleteo. Građani su se okupljali na više lokacija duž puta kojim je trebalo da prođe kolona sa kovčegom. Na nadvožnjacima i uz saobraćajnice pojavile su se srpske zastave, transparenti i baklje. Na jednom od transparenata pisalo je „Generale, hvala“, dok su se mogli videti i natpisi poput „Junaci nikad ne umiru“ i „Dobro došao kući, đenerale“. Posebno je snažna bila scena kada su pripadnici Žandarmerije, postrojeni pored puta, salutirali koloni sa kovčegom.
To su slike koje će gotovo sigurno obići region i svetske medije, jer pokazuju da Mladić u delu srpskog društva i dalje nema status isključivo istorijski osuđenog vojnog komandanta, već ličnosti prema kojoj postoji snažan emotivni odnos i potpuno drugačije tumačenje njegove uloge u ratovima devedesetih.
Kada će biti sahranjen?
Prema trenutno objavljenom rasporedu, sahrana će biti održana u ponedeljak, 7. septembra. Planirano je da telo bude izloženo u Crkvi Svetog Luke na Vidikovcu od 9.00 do 12.30 časova, nakon čega će u 12.35 biti održano opelo.
Potom će pogrebna povorka krenuti prema Topčiderskom groblju, gde će Ratko Mladić biti sahranjen pored svoje ćerke Ane, koja je preminula 1994. godine. Prethodno je za subotu, 5. septembar, u 12 časova u Domu Vojske najavljena komemoracija.
Treba, međutim, naglasiti da je raspored objavljen u medijima i da u trenutku pisanja još nije bilo sveobuhvatnog zvaničnog saopštenja porodice o kompletnom protokolu.
Desetine hiljada ljudi?
Ovo je možda najvažniji aspekt onoga što predstoji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bezbednosne službe očekuju desetine hiljada ljudi na sahrani. Zbog toga se već govori o velikoj bezbednosnoj i logističkoj operaciji.
Dolazak se ne očekuje samo iz Beograda i drugih delova Srbije. Organizovan je i dolazak ljudi iz Republike Srpske, a Boračka organizacija Republike Srpske najavila je da će, u saradnji sa vlastima Republike Srpske i Srbije, obezbediti prevoz zainteresovanih boraca.
Već su prethodnih dana u Banjaluci održana velika okupljanja posvećena Mladiću. Reuters je zabeležio da se u Banjaluci 1. septembra okupilo nekoliko hiljada ljudi koji su mu odali počast. Zato procena o desetinama hiljada ljudi u Beogradu nije samo politička poruka. Ona je zasnovana i na onome što se već moglo videti u Srbiji i Republici Srpskoj nakon njegove smrti.
Šta zapravo znači veliki broj ljudi?
Tu će se voditi možda i najvažnija bitka oko tumačenja celog događaja.
Jedan deo Srbije i Republike Srpske Mladića vidi pre svega kao generala koji je komandovao Vojskom Republike Srpske u ratu u kojem je srpski narod u BiH nastojao da zaštiti teritoriju, stanovništvo i politički opstanak Republike Srpske.
Za taj deo javnosti presuda Haškog tribunala ne predstavlja konačan odgovor na istorijsko pitanje o celokupnom karakteru rata. Mladića ne posmatraju izolovano od šireg konteksta raspada Jugoslavije, srpskih izbeglica, stradanja Srba u BiH i Hrvatskoj i stvaranja Republike Srpske.
Drugi deo javnosti, posebno u Sarajevu i među porodicama žrtava, Mladića posmatra prvenstveno kroz pravosnažne presude za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Međunarodni sud ga je 2017. osudio na doživotni zatvor, a Žalbeno veće je 2021. potvrdilo presudu.
Ta dva pogleda trenutno gotovo da nemaju zajedničku tačku. I upravo zato broj ljudi koji će doći u Beograd ima političku i društvenu težinu.
Ako zaista dođu desetine hiljada ljudi iz Srbije, Republike Srpske, regiona i srpske dijaspore, međunarodna javnost to neće posmatrati samo kao porodičnu sahranu. Biće to protumačeno kao dokaz da deo srpskog društva odbacuje dominantnu međunarodnu interpretaciju Mladićeve istorijske uloge i da ga i dalje doživljava kao simbol odbrane srpskog naroda u BiH.
Ali isto tako, bilo bi pogrešno iz velikog broja ljudi automatski zaključiti da svi prisutni podržavaju svaki potez Ratka Mladića ili negiraju zločine. Neko može doći zbog poštovanja prema srpskom vojniku, neko zbog nacionalnog identiteta, neko zbog odnosa prema Republici Srpskoj, neko zbog porodičnog ili ratnog iskustva, a neko jednostavno zato što smatra da čovek, bez obzira na presudu i političke kontroverze, ima pravo na dostojanstven poslednji ispraćaj.
To je razlika koju bi trebalo sačuvati.
Poštovanje prema vojsci, narodu ili stradanju sopstvene zajednice ne mora značiti opravdavanje zločina. Isto tako, osuda zločina ne bi smela da znači negiranje stradanja srpskog stanovništva niti istorijskog konteksta u kojem je nastala Republika Srpska.
Sahrana koja će prevazići granice Srbije
Zbog svega toga, sahrana Ratka Mladića 7. septembra bi mogla postati jedan od najvećih političko-identitetskih događaja u Srbiji poslednjih godina.
Već sada je jasno da će pažnju privući Sarajevo, Zagreb, Banjaluka, Brisel, međunarodne institucije i svetski mediji. Evropska unija i međunarodni zvaničnici već su upozoravali protiv glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca, dok u Srbiji i Republici Srpskoj postoje potpuno suprotni stavovi. Zato će se u ponedeljak zapravo sudariti dve slike Ratka Mladića.
Jedna je slika haškog osuđenika čija je odgovornost za najteže zločine potvrđena pravosnažnom presudom. Druga je slika koju nosi deo srpskog naroda – slika generala koji je za njih ostao simbol vojne odbrane Republike Srpske i čovek koji, bez obzira na presudu, nije izgubio status istorijske ličnosti kojoj žele da odaju počast.
I upravo će broj ljudi koji budu došli u Beograd, njihovo poreklo i način na koji će se ponašati biti najjači pokazatelj koliko je ta druga slika i danas snažna. Sahrana zato neće biti samo oproštaj od jednog čoveka. Biće i ogledalo dubokih, još uvek nerešenih podela oko toga šta se dogodilo devedesetih, ko je bio branilac, ko odgovoran za zločine i kako Srbi danas žele da pamte svoju ratnu istoriju.
A najvažnije je upravo zato ponoviti na početku i na kraju: osuda svakog zločina mora biti jasna i bezuslovna. Ali osuda zločina ne znači automatski i zabranu da jedan narod ima pravo da govori o sopstvenom stradanju, svojim žrtvama i načinu na koji doživljava svoju istoriju.
