„Setio sam se VITOMIRA“, samo je radio i žurio, sin BANE oženio Filipinku

– Gde je zapelo?

– Na drvetu.

– Drvetu.

– Da, poincijana kod komšije. Gukanje dve gugutke me paralisalo, isto kao na krovu moje kuće na Paliću.

Nije se zaustavljao. Završi, ode i ne osvrne se.

– Pa bar da sam stigao sesti na terasu, popiti kafu sa mojom Margitom i cigaretu na miru dogoreti. Nešto ga je gonilo da se ne zaustavlja. Materijalno, nije morao. Menadžerski posao Baneta na Gold Koustu u Australiji opet ih je sve pokrenuo. Seo je na taksi, otišao na aerodrom i nije se ni okrenuo.

– Pa zašto Vitomire, brate, da se ne okreneš i vidiš tu lepoti svojim rukama oblikovanu i urađenu?

– Bilo me sramota?

– Te lepote od građevine.

– Ne, nego da ovako mator ne zaplačem.

nastavak na sledećoj strani