Bane je i simbolično i stvarno uvek tri hleba kupovao i donosio. Jedan za sebe, drugi za svoju porodicu, a treći da vrati dug svojim roditeljima Vitomiru i Margiti. Oženio se Filipinkom, a kćerku su mu čuvali baka i deda, Margita i Vitomir.
Banuo sam jedan vikend, kada su svi bili na okupu. Bane je sa trogodišnjom kćerkom pričao engleski, mama filipino, baka mađarski, a deda srpski. Na svačiji govor mali zvrk skače i uradi što su od nje tražili.
Pitam zgranut, od kada je to Vitomire?
– Od rođenja.
– Aferim, pobratime.
Gradio je sigurno, brzo i kvalitetno. Uvek u žurbi kao da je negde naumio, ali ga radovi usporavaju i sprečavaju u nameri da nastavi i stigne. Ni da se okrene da vidi urađeno, grabio je trasom novog posla.
Vitomir je u sebi i tiho patio za Palićem, Margita zbog nedostatka prave zaprške, sin Bane bi da još jednom vidi Kinu a njegova supruga da što pre obiđe svoje na Filipinima, kćerka treća generacija emigranata srećna, smirena i namirena, nije patila ni za čim.
nastavak na sledećoj strani
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
