foto: printscreen
Ilustracija koja prikazuje razlike i sličnosti između Srba i Francuza – vino, kafa, zastave i tradicionalna odeća.
Razlike:
Geopolitički položaj: Francuska je vekovima bila centar evropske moći, sa izlazom na Atlantik i Mediteran, što joj je omogućilo snažan uticaj na svetska dešavanja. Srbija je, s druge strane, geografski pozicionirana na Balkanu, regionu koji je često bio poprište sukoba i geopolitičkih previranja, što je značajno uticalo na njen razvoj i odnose sa drugim narodima.
Kolonijalna prošlost: Francuska ima dugu i složenu kolonijalnu prošlost, sa ogromnim uticajem širom sveta, dok Srbija nikada nije bila kolonijalna sila. Ova razlika je oblikovala drugačije perspektive o globalnim odnosima i multikulturalnosti.
Kultura i Društvo
Kultura je možda oblast u kojoj su razlike najupečatljivije, ali i gde se mogu pronaći zanimljive paralele.
Sličnosti:
Značaj porodice: I kod Srba i kod Francuza, porodica zauzima centralno mesto u društvu. Iako se modeli porodice i porodičnih odnosa razlikuju, jaka povezanost među članovima porodice i poštovanje starijih su zajedničke vrednosti.
Ljubav prema umetnosti i kulturi: Oba naroda cene umetnost i kulturu. Francuzi su poznati po svojoj bogatoj tradiciji u slikarstvu, književnosti, muzici i filmu, dok Srbi neguju svoju folklornu baštinu, epsku poeziju, muziku i savremenu umetnost. Posete muzejima, pozorištima i koncertima su cenjene aktivnosti u obe kulture.
Gastronomija kao važan deo identiteta: I kod Srba i kod Francuza, gastronomija nije samo puka potreba, već važan deo kulturnog identiteta i načina života. Francuska kuhinja je svetski poznata po svojoj sofisticiranosti i raznovrsnosti, dok je srpska kuhinja bogata tradicionalnim jelima, jakim ukusima i gostoprimstvom. Oba naroda uživaju u okupljanju oko stola, deljenju obroka i slavljenju hrane.
Društvenost i druženje: I Francuzi i Srbi su društveni narodi. Francuzi cene dobru konverzaciju i okupljanja u kafićima i restoranima, dok Srbi uživaju u dugim druženjima uz hranu, piće i razgovor, često uz tradicionalnu muziku.
Ljubav prema „dobrom životu“ (joie de vivre): Iako se manifestuje na različite načine, i kod Srba i kod Francuza postoji izvesna ljubav prema „dobrom životu“ (francuski „joie de vivre“). To se ogleda u uživanju u hrani, piću, muzici, druženju i slavlju života, bez obzira na okolnosti.
Razlike:
Jezik: Francuski jezik je romanski jezik, sa latinskim korenima i globalnim uticajem, dok je srpski jezik južnoslovenski jezik, sa specifičnim pismom (ćirilica i latinica) i bogatom istorijom.
Religija: Francuska je sekularna republika sa većinskim katoličkim nasleđem, dok je u Srbiji dominantna pravoslavna vera, koja ima ogroman uticaj na kulturni i nacionalni identitet.
Pristup životu i komunikaciji: Francuzi su često doživljavani kao rezervisaniji i formalniji u prvim kontaktima, sa naglaskom na etikeciju i preciznost u izražavanju. Srbi su, s druge strane, često otvoreniji, direktniji i emotivniji u komunikaciji, sa naglaskom na gostoprimstvo i neposrednost.
Radna etika i slobodno vreme: Iako je teško generalizovati, može se primetiti da Francuzi često imaju drugačiji balans između posla i slobodnog vremena, sa naglaskom na kvalitet života i duge odmore. U Srbiji, radna etika je takođe visoko cenjena, ali se slobodno vreme često provodi u krugu porodice i prijatelja, uz opušteniju atmosferu.
Na srpskom vojničkom groblju u Tijeu, pored od Pariza, u utorak 11.novembra je na poseban i veoma emotivan način održana svečana ceremonija povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, kojom su Srbi iz Francuske, zajedno sa francuskim prijateljima i zvaničnicima, još jednom odali počast palim srpskim junacima i obnovili zavet slobode i prijateljstva između dva
Zajednica „Svi Srbi u Parizu“ ponovo pokazuje koliko je važna i koliko može pomoći u ovakvim situacijama. Ovoga puta, pozivamo sve naše članove i pratioce da se uključe u potragu za vlasnikom zamenjenog kofera na letu Beograd–Pariz. Na letu Air Serbia JU242 u nedelju (09.11.2025. došlo je do zamene ručnog kofera između putnika i devojke
Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 12 (Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.) BEOGRAD, 1. decembar 1918. – U zgradi Kraljevskog dvora u Beogradu proglašeno je ujedinjenje Srbije i Crne Gore sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, čime je formirana
Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 11 (Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.) BEOGRAD, 1. novembar 1918.- Posle više od tri godine okupacije, Beograd je danas oslobođen. Jedinice Prve armije pod komandom vojvode Petra Bojovića ušle su u grad, čime je
Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 10 (Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.) Malo je stranaca koji su toliko iskreno poštovali srpski narod kao Luj Franše d’Epere, legendarni francuski vojskovođa i počasni srpski vojvoda. Bio je junak Prvog svetskog rata, čovek
Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 9 (Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.) Kada su se poslednji toplički ustanici ugasili u plamenu bugarskih odmazdi, činilo se da je sve izgubljeno. Srbija je bila razorena, narod rasut, a vojska – iscrpljena i
Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 8 (Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.) Posle oslobođenja Bitolja u jesen 1916. godine, srpska vojska, iako osnažena pobedom, bila je na izmaku snage. Hiljade vojnika iscrpljenih od bolesti, zime i gladi provodile su mesece
Dana 19. novembra 1916. godine, posle nedelja neprekidnih borbi, srpske jedinice su konačno ušle u Bitolj. Grad, razoren i pun ruševina, dočekao je svoje oslobodioce. To je bio prvi oslobođeni srpski grad posle Albanske golgote, prvi znak da se vojska vraća kući. Ulice su bile prekrivene pepelom, crkve oštećene, ali su njihova zvona ponovo zazvonila
U pravoslavnoj crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Pierrefitte-sur-Seine (Seine-Saint-Denis), mestu gde živi veliki broj Srba, danas je održan poseban i dirljiv događaj — osveštavanje dve nove ikone, Presvete Bogorodice i Gospoda Isusa Hrista. Ikone su dar vernika koji su od samog početka, još od osnivanja crkve pre tri godine, neprekidno pomagali njen rast i obnovu.
Serijal: „Srbija u Velikom ratu“ – Dan 7 (Od danas, svakog dana donosimo jednu priču o herojima, bitkama i događajima koji su ispisali najponosnije stranice srpske istorije.) Posle strašnog povlačenja preko albanskih planina, izmučena i izgladnela srpska vojska stigla je na ostrvo Krf početkom 1916. godine. Tu, na tom komadiću grčke zemlje, izmučeni narod pronašao
