Srbija u potpunosti ima svoje mesto u okrilju te Evropske unije: mesto koje ima kao velika centralna zemlja ovog regiona koja je sposobna ne samo da bude glavni graditelj budućnosti pomirenja i saradnje u regionu već, ako to želi, snaga inspiracije i pokretačka snaga. Mislim takođe i na okvir koji nam nudi Evropska politička zajednica za pokretanje zajedničkih inicijativa: naredni Samit koji će se održati u Mađarskoj na jesen u tom smislu će biti značajan sastanak.
Kada je rat, još jednom, ponovo izbio na našem kontinentu, iniciran od strane Rusije koja u Ukrajini sledi brutalan plan osvajanja, ideja da Srbija može da traži svoj put u večitoj igri balansiranja između sila koje će u njoj videti samo piona za žrtvovanje na šahovskoj tabli samo je iluzija: samo u okrilju EU – unije suverenih država koje dele istu viziju svoje budućnosti, Srbija će moći da ostane Srbija.
Jer, poput Francuske, uveren sam u to, Srbija teži ka nezavisnosti i suverenosti koje samo Evropska unija posedujući sredstva svoje strateške autonomije može da joj pruži. Ovu stratešku autonomiju ćemo zajedno izgraditi obezbeđujući sebi sredstva da osiguramo našu bezbednost i jačajući našu saradnju u odbrani.
Ali ćemo je takođe izgraditi u oblasti industrije u svim sektorima gde moramo da se ujedinimo kako bismo bili otporniji u odnosu na bespoštednu međunarodnu utakmicu, u oblasti kritičnih sirovina, lekova, veštačke inteligencije, na primer. Tu takođe Srbija ima ključnu ulogu u okviru jedne proširene i ojačane Evropske unije.
Evropska unija jeste i ostaće jedna od najčvršćih brana protiv populizma, demagogije i ekstrema
Pitanje koje se postavlja Srbiji, ali i svima nama Evropljanima u ovom trenutku, još više nego pitanje o neophodnom održavanju ujedinjenog fronta protiv Rusije, je pitanje o tipu društva u kome će sutra hteti da živi naša omladina. Po tom pitanju, nemam nikakve sumnje u to, mladi u Srbiji će imati isti odgovor kao i mladi u Francuskoj.
nastavak na sledećoj strani