Nije samo plesala, pisala je i esej na temu „Ja, budućnost i kinski jezik“, držala je govore, pričala kako uči kineski i o svojim ciljevima.
„Pored toga smo radili i predstavu, recitovali, takmičili se u besedništvu. Gledali su mnogo različitih sfera znanja, morala sam praktično da budem spremna na sve“.
Takmičenje je zapravo promocija kineske kulture u svetu, koju Kinezi obožavaju da gledaju. Iva je, kaže, perfekcionista, samoj sebi nabije pritisak pred sve što je važno, a sada su je kamere pratile sve vreme, imala je i živi nastup pred 100 miliona ljudi, nije joj bilo lako.
„Mislila sam da ću da se naviknem na kamere, da ću da se naviknem na taj veliki studio, kakva je njihova produkcija, možete da zamislite koliki je to bio studio. Malo mi je bilo lakše kako su runde prolazile, ali ne mogu da kažem da sam bila opuštena na kraju“.
nastavak na sledećoj strani
Oduvek smo želeli, u Parizu i okolini, da imamo jedan pravi srpski restoran na visokom modernom nivou po ugledu na
