Srpski gastarbajteri otkrivaju surovu istinu o životu u inostranstvu: „Nije sve kao što se čini“

„Sve ostalo ćeš imati bilo gde – posao, lepe i loše trenutke, tužne i radosne – tako da o tome ne razmišljaj. Ako si u poziciji da ćeš rešiti neke svoje velike brige – idi. Nemoj se dvoumiti mnogo jer nema mnogo prilika.“

Jedna žena je rekla da je u inostranstvo otišla u kasnim dvadesetim, i da sad, posle 20 godina života tamo,shvata da je Srbija bogata zemlja.

„Osoba tu ima roditelje, rodbinu, prijatelje. Dobru hranu. Lepu prirodu. Ima dušu, koju veruj nema svuda. U inostranstvu imaš sistem, i sistem je sve. Svi žive isto. Sistematski radiš, i u tom rendom sistemu sve je programirano. Pauze, kako radiš, nema nekog druženja. Živim u zapadnoj zemlji već 12 godina. Jedino što mi fali je vreme provedeno sa mojom sestrom i njenom decom.

Uglavnom si sam. Kolege sa tobom pričaju samo na poslu, posle posla svako kući i kraj. Imaš mogućnost doškolovavanja, i imaju lepe mogućnosti. I specijalizacije su im odlične. U privatniom životu, jako teško naći srodnu dušu, jer nisi kući, ljudi sa svih strana, drugačiji mentalitet.

Hrana nije ukusna, jedino kod Poljaka. Vreme uglavnom hladno. Dobra stvar je što postoji zakon, i zakon vlada, isti je za sve. Ima i ovde dobrih ljudi i prelepih mesta. Jedna lepa stvar živeti vani jesu putovanja. Stvarno svaki vikend možeš da odeš negde iblizu je i nije skupo. Ja za 200-300 funti mogu da nađem 5 dana Španije, ili Italije, Francuske pa da bukiram. I još nešto. Ljudi koji su došli u inostranstvo a ništa nisu bili u svojoj zemlji uglavnom su jako prepotentni i malograđani. Ja sam i pre odlaska iz Srbije, imala lep zivot i bila uspešna tako da ja poštujem ovu zemlju I želim joj dobro“.

nastavak na sledećoj stranici