Srpski gastarbajteri otkrivaju surovu istinu o životu u inostranstvu: „Nije sve kao što se čini“

Bilo kakve usluge su na zapadu paprene

Vodoinstalater kucne tri puta i uzme vam 300 funti. Estetske usluge – frizer, depilacija, manikir, pedikir, masaža – bez 100 funti se nigde ne dobije ni dobar dan. Usluge su jako skupe. U Srbiji osoba sa prosečnom platom koja ekonomiše može bez problema da priušti negu na mesečnom nivou. Uključujući ličnog trenera (za to vam treba prosečna kancelarijska plata ili malo više).

Školovanje, vrtić, čuvanje dece, starih osoba, čisćenje stambenog prostora

U Srbiji mnogo pristupačnije nego na zapadu. Cene studija se ne mogu uporediti, čak i na najprosečnijim drzavnim koledžima i univerzitetima. Kod nas su državni vrtići skoro pa besplatni. Dobije se kvalitetno obrazovanje za fragment troškova na zapadu.

Stambeni krediti/hipoteke, cena mesečnog rentanja/zakupa stana ili kuće – drastična razlika. Pristojan stan u velikom gradu na zapadu, u zavisnosti od lokacije košta od 10 više puta na mesečnom nivou od istog/sličnog u centru Beograda, na primer.

Ljudi se slabo posećuju i ako to čine, nema mnogo bliskosti, troškovi se dele ili ih sami snosite za ono što ste konzumirali u tuđoj kući gde ste bili pozvani na druženje.

Osećaj bezbednosti

Nakon 2005. i bombaških napada, nikada se više nisam osećala dovoljno bezbedno. Još uvek se oseća bezbedno u Beogradu i bilo gde u Srbiji.

Kvalitet hrane u odnosu na cenu. U zapadnim gradovima zelene pijace nisu iza svakog ćoška kao kod nas. Ima dobre ponude, imate organske farme, ali je takav način ishrane dostupan ljudima sa visokim budžetom. Nije ni kod nas jeftino hraniti se kvalitetno ali je, još uvek, mnogo pristupačnije i lakše doći do ukusne i zdrave neprskane hrane ovde nego tamo. Iako je i kod nas trend GMO plastike uveliko prisutan, može se na pijacama naći i domaći proizvod koji još uvek ima ukus i miris kao nekada.