Uvođenjem EES sistema, koji precizno beleži svaki ulazak i izlazak iz šengenskog prostora, Evropska unija je praktično zatvorila poslednji preostali prostor za „prećutno“ prekoračenje boravka, jer se sada svaki dan proveden u EU automatski računa i ostaje zabeležen u digitalnoj bazi, što znači da više nije moguće ostati duže od tri meseca bez posledica, niti se može „resetovati“ boravak izlaskom i ulaskom na drugi granični prelaz. Istovremeno, Francuska razmatra trogodišnji moratorijum na izdavanje boravišnih dozvola, što bi značilo gotovo potpunu obustavu novih titre de séjour dok traje period moratorijuma, čime bi se dodatno zatvorila vrata za sve koji su planirali da se legalizuju kroz rad, brak, spajanje porodice ili druge postojeće procedure.
Paralelno sa tim, Evropska unija je usvojila paket reformi kojim se uvodi potpuno novi pristup prema osobama koje borave bez papira, uključujući otvaranje centara za povratak u trećim zemljama, gde bi se migranti čije su molbe odbijene ili koji su uhvaćeni bez prava boravka slali da čekaju deportaciju. Prema dostupnim informacijama, pregovori bi mogli da se vode sa državama u Africi – posebno Tunisom, Ruandom, Ugandom i Egiptom – kao potencijalnim lokacijama za ove „return hubs“, a neke članice EU, poput Danske, Austrije, Nemačke i Grčke, već su ušle u bilateralne razgovore sa afričkim partnerima.
Još važnije, nova regulativa omogućava produženo zadržavanje u pritvorskim centrima, duže nego do sada, jer EU želi da spreči situacije u kojima se ljudi puštaju na slobodu zbog isteka maksimalnog roka zadržavanja. Prema dokumentima Saveta EU, države članice sada dobijaju mogućnost da zadržavaju osobe duže nego ranije, kako bi se obezbedila deportacija i sprečilo izbegavanje povratka.
Najdrastičnija novina je uvođenje automatskih zabrana ulaska u EU, koje mogu trajati i do 20 godina, posebno za osobe koje se smatraju bezbednosnim rizikom ili koje odbijaju saradnju sa vlastima tokom postupka povratka. Ove zabrane biće upisivane u Schengen Information System (SIS), što znači da važe u svim državama EU i Šengena, bez izuzetka.
Za srpsku zajednicu u Francuskoj, posebno za one koji su došli bez vize ili su ostali nakon isteka boravka, ovo predstavlja najteži period u poslednjih dvadeset godina. Nekada, dok su postojale vize, sistem je bio „fleksibilniji“ – ljudi bi kupili vizu za nekoliko hiljada evra, radili dve ili tri godine, vraćali se u Srbiju na pasovan (putni list), vadili novi pasoš i ponovo ulazili u EU kao da počinju od nule. Taj ciklus je mnogima omogućavao da godinama rade u inostranstvu bez ozbiljnog rizika, jer nije postojao digitalni trag koji bi ih pratio kroz sve prelaze.
Danas je to potpuno nemoguće. EES sistem pamti svaki ulazak i izlazak, a novi evropski propisi uvode stroge obaveze za sve koji borave ilegalno, uključujući obavezu saradnje, davanja biometrije i dostupnosti vlastima, dok nesaradnja može dovesti do pritvora, krivičnih sankcija, pa čak i dugoročnih zabrana ulaska.
U Francuskoj, gde su procedure za produženje papira već sada ekstremno spore, mnogi ljudi sa urednim ugovorima i poslom ostaju bez važećih dokumenata mesecima, što dovodi do otkaza, gubitka zdravstvenog osiguranja i rizika od OQTF odluka. Ako se uvede moratorijum, situacija će postati još teža, jer će čak i oni koji ispunjavaju uslove za legalizaciju morati da čekaju godinama.
Za one bez papira, rizik je sada dvostruk:
više ne mogu da ostanu neprimećeni, jer EES i SIS povezuju sve podatke;
ako budu uhvaćeni, mogu završiti u centrima van Evrope, sa dugim zadržavanjem i zabranom ulaska do 20 godina.
U ovakvim okolnostima, sve veći broj naših ljudi u Francuskoj razmatra povratak u Srbiju, ne samo zbog straha od novih pravila, već i zato što se ekonomska situacija u Srbiji značajno promenila. U građevinskom sektoru, posebno u Beogradu i većim gradovima, dnevnice za majstore prelaze 100 evra, a mnogi imaju sopstveni alat, materijal i kuću, što znači da nemaju troškove stanarine, režija i života u skupoj zapadnoj Evropi. Kada se sve sabere, mnogi zaključuju da se u Srbiji danas može zaraditi gotovo isto kao u Francuskoj, ali bez rizika od hapšenja, deportacije ili višegodišnje zabrane ulaska u EU.
Za ljude koji su godinama radili „na crno“, živeli u strahu od policije i stalno menjali adrese, povratak u Srbiju deluje kao racionalna odluka, jer novi evropski sistem više ne ostavlja prostor za improvizaciju, dok istovremeno domaće tržište rada nudi stabilnu i dobro plaćenu alternativu.
U predgrađu Pariza, u mestu Villiers le Bel, DJ Gestion stoji kao vaš ključni partner u svetu preduzetništva. Sa bogatim
