U 2024. godini, porodično nasilje i dalje je prisutno, što predstavlja dodatnu opasnost za decu koja odrastaju u takvom okruženju. Od 9. juna, udruženje Nous Tous zabeležilo je 62 ubistva žena samo ove godine. Često se ove tragedije dešavaju nakon fizičkog zlostavljanja od strane partnera, muža ili bivšeg supružnika. Nažalost, žrtve često umiru nakon što su prijavile nasilje, dok se njihove prijave prebrzo zatvaraju. Pravosudni sistem može dodatno otežati situaciju za žrtve nasilja u porodici, prenosi portal Il était une pub.
Ovo je slučaj Ivane, mlade Francuskinje, srpskog porekla, koja je imala romansu sa muškarcem albanskog porekla sa Kosova, izbeglicom u Belgiji. Par ima sina po imenu Anur. Ivana je, želeći da zaštiti sina od nasilnog okruženja, pobegla iz kuće i preselila se kod roditelja. Nosila je mnoge dokaze o nasilju, uključujući modrice i svedočanstva bliskih osoba. Međutim, ovo nije bilo dovoljno da ubedi sudove. Francuska je nedavno prihvatila zahtev belgijskog pravosuđa da dete bude vraćeno ocu u Belgiju, uprkos evidentnom nasilju.
U razgovoru za Le Parisien, Ivana opisuje svog nasilnog saputnika kao zavisnika od kockanja i nasilnika koji nije podnosio dečiji plač. Nakon zlostavljanja koje je trajalo mesecima, Ivana je odlučila da ode. Uprkos tome, u interesu deteta, pristala je na redovne susrete sa ocem deteta. Nekoliko meseci njen bivši partner je pokušavao da je ubedi da se vrati, a kada je odbila, podneo je tužbu zahtevajući da se sin vrati u Belgiju.
Ivana je bespomoćna jer je francuski tužilac zatvorio njen slučaj. To znači da slučaj nasilja nije prenet belgijskom pravosuđu, a Ivana je primorana da preda dete bivšem partneru, koji i dalje ima sva prava nad sinom. Francuski sud je 13. juna zaključio da je Anur živeo stabilno u Belgiji i da je njegovo uobičajeno prebivalište tamo.
nastavak na sledećoj strani
📜 U svetlosti večne istine i žrtve, Vidovdan stoji kao stub našeg duhovnog i narodnog pamćenja — dan kada se