To je zaista ,,umetnost snalaženja“, nastavlja Pauline Couzier. ,,Razmišljam o svim svojim troškovima i optimizujem svoja putovanja koliko god je to moguće. Ja sam u situaciji da ne isključujem stopiranje ujutru kada one ne mogu. I da ograničim troškove što je više moguće, ja sam spavala jednu ili dve večeri nedeljno kod moje sestre u Auch“.
Franz Bousségui, medicinski tehničar, radije je menjao svoj auto za svoj bicikl, kako bi mogao da nastavi da obilazi pacijente uprkos porastu cena na pumpi. Svaki dan između sedam i 19 časova, ovaj medicinski tehničar luta ulicama Nice (Primorski Alpi) kao što je to činio kada je počeo pre 25 godina, kada je još imao dvadesetak godina.
Tako mesečno uštedi i do 80 evra. Ali dani su sve više fizički opterećeni i ponekad je primoran da odbije da posećuje pacijente koji previše žive u brdima Nice.
„Prelazak na dva evra po litru bio je elektrošok“, poverava se BFMTV-u četrdesetogodišnjak iz Nice. ,,Rekao sam sebi: ako želim da zadržim svoj životni standard, više nemam izbora’. To više nije moguće… Na minimalcu, ne može se igrati parama“.
Nastvak na sledećoj strani