Kada sam završio sa opisom, ona je počela da se smeje. Nije verovala kako neko, ko je tako daleko, ko je apsolutni stranac za nju, može da pogodi sve. Kako drsko mogu da živim sa tim što je poznajem, iako nisam ni znao da ona postoji. Kako se usuđujem da postojim sa tim informacijama daleko od nje?
Zamisli samo tebi da se nešto slično desi, da pronađeš neku lutalicu u gradu, skitnicu sa kariranim kaputom, nekako da upadnete u razgovor i da on počne tebi da priča kako se ti osećaš, kako razmišljaš, i kako posmatraš. Bilo bi ti čudno, bez sumnje.
Maske između onih koji se razumeju ne mogu da padnu iz razloga što ne postoje. Bila je gola preda mnom i nije bila svesna toga. Nisam ni ja bio ali sam uživao u tome. Lagao bih te kada bih ti rekao da mi nije palo na pamet da je pustim da nastavi da živi svoj život bez znanja o tome na koji način sam toliko znao o njoj, ali nisam mogao da joj uradim to. Bio sam zločinac u mnogim pričama i radije bih da izbegnem da budem i njenoj priči, koja god da je.
nastavak na sledećoj strani