Galski romanizovani pagani veruju da se te noći dešava prelazak duhova između sveta mrtvih i živih. U njemu se slavi keltski paganski bog „Aos Si“ (kome su druidi prinosili i ljudske žrtve) koji šalje duhove mrtvih kući na jednu noć, a oblačenje u veštice i spodobe i odlazak od kuće do kuće predstavlja način udovoljavanja tom keltskom tzv. bogu, dok dodatnu primesu celom tom folkloru predstavlja činjenica da se taj dan obeležava veče pred rimokatolički praznik „Svih svetih“ (koji nema takav značaj u Pravoslavlju) kojim oni pružaju utehu dušama u „Čistilištu“ (još jednoj rimokatoličkoj izmišljotini koja ne postoji u izvornom pravoslavnom hrišćanstvu).
Ono što zapravo jeste taj praznik „Noć veštica“ je jedno obično klanjanje keltskom paganstvu, najmračniji okultizam i kađenje nečastivom, koje veze sa nama Srbima i Pravoslavljem nema.
Ima ljudi i koji govore—pa šta, imamo i mi naše koledare i to je isto—ili traže slična opravdanja što sa svojom maskiranom decom kade nečastivom u vidu keltskih paganskih bogova. Naši koledari nemaju veze sa tim zapadnim pomodarstvima.
Koledari su narodni običaj po kom od Božića do Bogojavljenja, za vreme svetle sedmice, grupa maskiranih mladića obilazi svaku kuću u selu i peva koledske pesme sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i da se dočara obilje i napredak kuće.
Takav običaj postoji i u Bugarskoj, delovima Rumunije, kao i na prostoru današnje Ukrajine i u pitanju je stari slovenski običaj, koji je u hrišćanskom ruhu vezan za narodne proslave Božića i Bogojavljenja, a ne keltskog paganizma i rimokatoličkih izmišljotina.
Da li živite u Francuskoj ili planirate da se preselite? Pripremite se za sve pravne izazove uz pomoć JurisLab-a, vašeg