Danima gledam čoveka srednjih godina kako uređuje spoljnu fasadu u centru Leskovca, a komšiluk mi priča, iako ih ne pitam, da je to njegov lokal kojeg je dugo izdavao. Radi pedantno, ivice kao žilet, na zidovima najpre stavlja izolaciju, pa preko lepak. Maže ga kao malater, ravno, formira zid preko koga će doći mrežica, pa opet lepak pa fasadna boja. Veoma interesantan prilog koji smo preuzeli sa portala Jugmedia.
„Vi ste profesionalac?“, pitam u prolazu čoveka koji radi opušteno i čavrlja sa komšijama.
„Da“, kaže, „time sam se i ovde bavio, između ostalog“.
Shavatam da ne živi u Leskovcu i nastavljamo priču.
Zove se Kristijan Krstić (1976). Ime je dobio po želji svoje tetke. Rođeni je Leskovčanin, ima dvoje odrasle dece. Živi u Beču. Po zanimanju je mašinski bravar, ali se tim poslom nije bavio već je pomagao ocu u pekari, baš u ovom prostranom lokalu pored ulice.
Uređenje unutrašnjosti vaših vozila – TRANSAM IDF
„Međutim, ostao sam bez oca mlad, pa sam lokal izdvao, ali sam po Srbiji radio molerske radove – krečenje, gletovanje, fasade…“, priča. Več 10 godina živi i radi u Beču, bavi se upravo molerajem. A mene zanima kako zarađuje u glavnom gradu Austrije?
nastavak na sledećoj strani