Ovo je izveštaj sa političke konferencije za novinare u Francuskoj premijera François Bayrou-a, a bavi se ključnim ekonomskim pitanjem – javnim dugom.
U ovom govoru smo izdvojili najvažnije:
Javni dug (dette publique): Ovo je centralna tema. Bajru naglašava da dug raste izuzetno brzo, po stopi od 12 miliona evra na sat.
Prezaduženost (surendettement): Premijer koristi ovu reč kako bi dočarao ozbiljnost situacije, sugerišući da je zemlja blizu tačke sa koje nema povratka.
Budžet (budget): U tekstu se upoređuje teret duga sa budžetima za ključne sektore – obrazovanje i vojsku. Ovo poređenje služi kao snažna ilustracija problema, jer pokazuje da novac koji se troši na otplatu dugova prevazilazi iznose namenjene za osnovne funkcije države.
Investicije (investir): Bajru kritikuje način na koji je novac pozajmljen. Umesto da se koristi za dugoročne investicije (univerziteti, bolnice, laboratorije), novac je trošen na tekuće troškove (dépenses courantes), odnosno na svakodnevno funkcionisanje države. To je problematično jer tekući troškovi ne generišu povrat novca u budućnosti, za razliku od investicija.
Hronična zavisnost (dépendance chronique): Ovo je termin koji naglašava da je problem duga postao trajno stanje, a ne privremena poteškoća.
Govor Fransoa Bajrua nije samo ekonomska analiza; to je i politička izjava. Cilj je bio da se javnost upozori na ozbiljnost finansijske situacije i da se stvori politička podrška za promene. Premijer koristi jake, slikovite reči poput „opasnost“ i „alarm“ kako bi istakao hitnost delovanja. Poruka je jasna: potrebno je hitno rešavanje problema duga kako bi se izbegla ekonomska kriza, a dosadašnja praksa trošenja pozajmljenog novca je neodgovorna.
Povodom zvanične posete pape Lava XIV Parizu u petak 25. i subotu 26. septembra, Policijska prefektura donela je odluku o zatvaranju dvadesetak stanica metroa iz bezbednosnih razloga. Uprkos izmenama i preusmeravanju pojedinih autobuskih linija, celokupan transportni sistem biće pojačan za 10%, uz angažovanje 1.300 dodatnih radnika i pripadnika obezbeđenja – po modelu primenjenom tokom Olimpijskih
Zdravstvene službe u Francuskoj (Santé publique France) zabeležile su u proteklim nedeljama širenje novog epidemijskog talasa Covid-19. Analizom otpadnih voda na 54 mjerne stanice širom zemlje uočeno je stalno povećanje prisustva virusa u poređenju sa podacima od pre dve nedelje. Profesor Antoan Flajo (Antoine Flahault) ističe da je još teško predvideti razmere i uticaj ovog
NjUJORK — Tokom svog poslednjego obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u svojstvu šefa države, francuski predsednik Emanuel Makron održao je jednočasovni govor u kom je pregladao ključne globalne izazove. Pozivajući svetske lidere na odbranu međunarodnog prava, Makron je upozorio na opasnost od povratka „zakona džungle“, osudio barbarizam savremenih sukoba i izneo direktne kritike na račun
U scenarijima koji su predstavljeni u Le Figaro Magazine, menjamo jedan faktor, a to je faktor imigracione politike: imamo „visoki“ scenario, koji predstavlja nastavak trenutne dinamike imigracije od 350 000 trajno useljenih godišnje. Zatim srednji scenario, koji odgovara blagom padu, sa 250 000 useljenih. I restriktivni scenario, sa drastičnim smanjenjem, gde se vanevropski imigracioni tokovi
BREST / REN — Osumnjičeni za silovanje osmogodišnje devojčice u Brestu ostaje u pritvoru, nakon što je Apelacioni sud u Renu odbio njegovu žalbu na meru pritvaranja. Reč je o državljaninu Komora koji ilegalno boravi u Francuskoj i kojem je nakon hapšenja izdat zvaničan nalog za napuštanje teritorije (OQTF). Napad se odigrao krajem avgusta 2026.
Istočno krilo NATO saveza proživelo je noć pune pripravnosti. Litvanija, Poljska i Letonija hitno su podigle svoje ratno vazduhoplovstvo i stavile vazdušni prostor pod poostreni nadzor nakon uočavanja „neidentifikovanih objekata“ i potencijalnih pretnji povezanih sa ratom u Ukrajini. Dok aerodrom u Vilnjusu govori o „hibridnom napadu iz Belorusije“, na zapadu kontinenta – a posebno u
Francuska javnost je malo iznenađujuće reagovala u vezi poslednjih događaja koji se tiču srpskog naroda. Kada govorimo o javnosti tu mislimo na većinu francuskih građana i na medije koji odstupaju od mejnstrima. Tako je Ratko Mladić za mnoge Francuze oficir koji je branio svoj hrišćanski narod od islamske pretnje a Hašim Tači zlikovac i zločinac.
Ekonomska slika u Parizu deluje zabrinjavajuće. Dok zvaničnici Evropske unije upućuju opomene zbog neodrživog trošenja, medijski naslovi sve češće postavljaju drastično pitanje: Da li se u Francuskoj ponavlja grčka dužnička kriza iz 2010. godine? Iako su brojevi u tabelama francuskog ministarstva finansija nepovoljni, makroekonomska analiza pokazuje da je situacija znatno složenija. Poređenje sa Grčkom otkriva
Širom Francuske protekle nedelje održani su masovni protesti protiv predloga zakona o pretpostavci zakonitog korišćenja oružja od strane snaga bezbednosti. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, blizu 50.000 ljudi okupljeno u više od stotinu gradova zahtevalo je hitno povlačenje ovog teksta iz procedure pre nego što stigne pred Senat. U senci šireg političkog previranja u Evropi
Nakon saobraćajne nesreće u kojoj su učestvovali policijsko vozilo i motociklista, u gradiću Saint-Pierre-des-Corps izbili su žestoki sukobi između grupe mladića i policije. Incident se dogodio u subotu uveče na parkingu tržnog centra La Rabaterie, u blizini Tura. Policijska patrola upućena je na teren nakon prijava građana o ilegalnim trkama i akrobacijama na dvotočkašima (tzv.
