Ovo je izveštaj sa političke konferencije za novinare u Francuskoj premijera François Bayrou-a, a bavi se ključnim ekonomskim pitanjem – javnim dugom.
U ovom govoru smo izdvojili najvažnije:
Javni dug (dette publique): Ovo je centralna tema. Bajru naglašava da dug raste izuzetno brzo, po stopi od 12 miliona evra na sat.
Prezaduženost (surendettement): Premijer koristi ovu reč kako bi dočarao ozbiljnost situacije, sugerišući da je zemlja blizu tačke sa koje nema povratka.
Budžet (budget): U tekstu se upoređuje teret duga sa budžetima za ključne sektore – obrazovanje i vojsku. Ovo poređenje služi kao snažna ilustracija problema, jer pokazuje da novac koji se troši na otplatu dugova prevazilazi iznose namenjene za osnovne funkcije države.
Investicije (investir): Bajru kritikuje način na koji je novac pozajmljen. Umesto da se koristi za dugoročne investicije (univerziteti, bolnice, laboratorije), novac je trošen na tekuće troškove (dépenses courantes), odnosno na svakodnevno funkcionisanje države. To je problematično jer tekući troškovi ne generišu povrat novca u budućnosti, za razliku od investicija.
Hronična zavisnost (dépendance chronique): Ovo je termin koji naglašava da je problem duga postao trajno stanje, a ne privremena poteškoća.
Govor Fransoa Bajrua nije samo ekonomska analiza; to je i politička izjava. Cilj je bio da se javnost upozori na ozbiljnost finansijske situacije i da se stvori politička podrška za promene. Premijer koristi jake, slikovite reči poput „opasnost“ i „alarm“ kako bi istakao hitnost delovanja. Poruka je jasna: potrebno je hitno rešavanje problema duga kako bi se izbegla ekonomska kriza, a dosadašnja praksa trošenja pozajmljenog novca je neodgovorna.
Mala revolucija stiže na terminale za plaćanje: klasične numeričke tipke za unos PIN‑a uskoro će postati gotovo suvišne. Korisnici koji poseduju biometrijsku platnu karticu više nemaju potrebu da unose svoj kod. Do juna 2024. oni su bili jedini koji nisu bili ograničeni limitom od 50 evra za beskontaktno plaćanje. Danas, ta mogućnost važi za sve
Francuska politička scena trese se dok vlada najavljuje najtvrđi obračun sa radom na crno u poslednjoj deceniji — a novi zakon protiv socijalnih i fiskalnih prevara već izaziva paniku među poslodavcima koji godinama funkcionišu “u sivoj zoni”. Tekst, usvojen u komisiji i danas pred poslanicima 5. maja, predstavlja ključni korak ka konačnom usvajanju i otvara
Prvi veliki testovi CDG Express voza, nove direktne železničke veze između pariske Gare de l’Est i aerodroma Roasi–Šarl de Gol, zvanično su počeli. Iako projekat kasni tri godine, puštanje u rad i dalje je planirano za 2027. godinu. Međutim, za naše ljude će i dalje biti prihvatljiviji sjajni PARGOBEL koji dođe do vas, pokupi vas
🌍 Zašto se ovo dešava i šta čeka Evropu? Blokada Ormuza, kroz koji prolazi polovina evropskog uvoza kerozina, već stvara ozbiljne poremećaje. Brisel upozorava na moguću letnju krizu, sa: rastom cena avionskih karata mogućim ograničenjem goriva dodatnim otkazivanjima letova IATA poziva države na koordinaciju, dok Francuska tvrdi da za sada nema problema, ali je spremna
Kina vs. Evropa: Da li je trka već gotova? Evropski stručnjaci izražavaju ozbiljnu zabrinuost. Dok se u Evropi robotika i dalje oslanja na manje startapove i univerzitetske projekte, Kina proizvodi hiljade jedinica humanoidnih robota. „U pogledu odnosa cene i kvaliteta, Kinezi su nepobedivi. Njihov sektor je masovno subvencionisan i povezan sa najnovijim dostignućima u oblasti
Nakon Francuske, i Norveška je odlučila da preduzme radikalne korake u zaštiti mentalnog zdravlja najmlađih. Norveška vlada najavila je u petak, 24. aprila 2026. godine, nacrt zakona kojim se planira zabrana pristupa društvenim mrežama deci mlađoj od 16 godina. Ova mera ima za cilj da vrati deci „pravo na detinjstvo“ bez pritiska algoritama i ekrana.
Nakon deset godina na čelu jedne od najmoćnijih država sveta, Emanuel Makron je spreman da okači „političke rukavice“ o klin. Tokom zvanične posete Kipru i neformalnog samita lidera EU, francuski predsednik je u opuštenom razgovoru sa učenicima francusko-kiparske škole u Nikoziji podelio ekskluzivnu informaciju o svojoj budućnosti: nakon 2027. godine više se neće baviti politikom.
Bezbednosna situacija u francuskom gradu Brestu (Finistère) dostigla je kritičnu tačku nakon što je u nedelju, 19. aprila, četrnaestogodišnja devojčica ranjena usred porodičnog doma. Pucnjava iz ratnog oružja, koja se dogodila usred popodneva u naselju Lambezellec, ostavila je stanovnike u šoku i ponovo otvorila pitanje rata narko-bandi koji se preliva na nevine civile. Rafalna paljba
Zašto iznos od 245.000 € izaziva bes javnosti? Iznos koji je izglasan u Skupštini grada Pariza postao je tačka usijanja iz nekoliko razloga: Dug grada Pariza: Grad se suočava sa rekordnim dugovima, pa kritičari smatraju da ovakvi „apstraktni“ kulturni projekti ne smeju biti prioritet. Prioriteti stanara: Mnogi Parižani ističu da bi taj novac bio korisniji
Francuski ministar obrazovanja, Eduar Žefre (Edouard Geffray), pokrenuo je važnu debatu o ritmu školovanja, ističući da bi učenici srednjih škola trebali da počinju sa nastavom sat vremena kasnije. Gostujući na RMC-u, ministar je naglasio da bi ovo pomeranje značajno doprinelo boljem učenju i zdravlju adolescenata. Biološki ritam protiv školskog zvona Glavni argument za promenu je
