Godinama je geografija naših migracija imala samo jedan smer. Pravac prema zapadu bio je rezervisan za pune kofere, nade i planove o boljem životu, dok su se kamioni i kombiji nazad u maticu vraćali uglavnom poluprazni. Međutim, na drumovima koji spajaju Pariz i Beograd u poslednje vreme dešava se tiha, ali primetna prekretnica. Da se trend dramatično menja, ponajbolje svedoče upravo oni koji te kilometre svakodnevno gaze.
Za našu redakciju govori jedan od naših uglednih i dugogodišnjih prevoznika iz Srbije, koji već pune dve decenije prevozi robu i vrši selidbe na relaciji Srbija–Francuska–Srbija. Ono što je doživeo u proteklih šezdesetak dana ne pamti u svojoj karijeri:
„Za proteklih 20 godina moj kamion je uglavnom išao pun stvari u pravcu Pariza za ljude koji su se tamo ‘kućili’ a vraćao se pošiljkama uglavnom ljudi koji su nekome nešto dole slali ili penzionerima koji su se selili. U poslednja dva meseca doživeo sam nešto neverovatno – preselio sam čak pet naših porodica nazad u Srbiju. I to nisu ljudi koji idu u penziju, već kompletne, mlade porodice a pojedine sa malom decom“, objašnjava naš sagovornik.
U razgovoru sa tim ljudima dok im je pakovao život u kutije, on je čuo gotovo identične priče:
„Ljudi su Jednostavno iscrpljeni. Ranije se u Francuskoj moglo lepo zaraditi, uštedeti a i bilo je mirnije. Danas kažu da žive od prvog do prvog. Standard je drastično opao. Porezi i troškovi života u Francuskoj su otišli u nebesa, a bezbednost u većim gradovima poput Pariza, Liona i Marseja postala je glavna tema. Roditelji mi otvoreno kažu da ne žele da im deca odrastaju u atmosferi uličnog kriminala, nesigurnosti i u ‘tuđini’. Kada na sve to dodate da se u Srbiji danas živi neuporedivo bolje nego pre 10 ili 15 godina, da ima posla i da se zemlja izgradila, odluka o povratku im dolazi potpuno prirodno.“
Komentar redakcije: Kraj ere rada na crno i promena geografije blagostanja
Ovo svedočenje sa terena samo je vrh ledenog brega procesa koji već mesecima potresa našu dijasporu u zapadnoj Evropi. Razlozi za masovniji povratak više nisu samo emotivne prirode – u pitanju je čista ekonomska, pravna i bezbednosna računica.
Pritisak EES (Entry/Exit System) sistema: Najavljeni i novi digitalni sistem kontrole ulaska i izlaska na granicama Evropske unije praktično stavlja tačku na rad na crno i takozvano „spajanje tri meseca“. Građani van EU više ne mogu neopaženo boraviti ili raditi u Francuskoj, jer se svaki ulazak i izlazak biometrijski beleži, a prekoračenje od 90 dana povlači automatske zabrane ulaska i visoke novčane kazne.
Bezbednost i visoki porezi u Francuskoj: Francuska se suočava sa rekordnim fiskalnim opterećenjem — ukupni poreski prihodi i socijalni doprinosi čine preko 44% BDP-a države (među najvišima u celoj EU). Pored ekonomskog pritiska, rast stope opšteg kriminala i nesigurnost na ulicama velikih gradova primoravaju mnoge porodice da potraže mirnije okruženje za odrastanje svoje dece.
Srbija nekada i sad (Uporedive brojke):
Prosečna plata i zaposlenost: Dok je pre deset godina prosečna neto plata u Srbiji iznosila oko 380 €, danas je premašila 900 € (sa jasnim trendom daljeg rasta), dok je stopa nezaposlenosti pala sa nekadašnjih dramatičnih 23% na ispod 9%.
Kupovna moć i troškovi: Iako je globalna inflacija podigla cene svuda, troškovi stanovanja, osnovnih komunalija, privatnog zdravstva i vrtića u Srbiji i dalje su od 30% do 50% niži u odnosu na francuski prosek, što porodicama sa prosečnim primanjima ovde omogućava daleko opušteniji i kvalitetniji svakodnevni život.
Država sprema istorijski podsticaj: Subvencija od 25.000 € po povratniku
Da država prepoznaje ovaj momenat i želi dodatno da podstakne povratak naših ljudi, potvrđuju i najnovija dešavanja. Prema ekskluzivnim informacijama do kojih je došla naša redakcija, uskoro bi trebala da se donese zvanična odluka o novom paketu podrške.
Kako saznajemo država Srbija priprema uredbu po kojoj će subvencionisati iznosom od čak 25.000 evra svakog povratnika koji odluči da se vrati u maticu. Iako nema za sada preciznih informacija, ova bespovratna sredstva bi bila namenjena za pokretanje sopstvenog biznisa, kupovinu imanja, rešavanje stambenog pitanja… Ova mera ima za cilj ne samo masovniji povratak radno sposobnog stanovništva, već i direktno ubrizgavanje svežeg kapitala i dragocenog iskustva koje su naši ljudi stekli u inostranstvu u domaću ekonomiju.
