Pored duhovnog značenja, Cveti imaju i istorijski značaj za srpski narod. Na Cvetnu nedelju 1815. godine, kod crkve u Takovu, Miloš Obrenović je podigao narod na Drugi srpski ustanak. Zato se ovaj dan u Srbiji pamti i kao dan buđenja naroda, trenutak kada vera i sloboda postaju jedno.
Za Srbe u dijaspori, Cveti su mnogo više od crkvenog praznika. To je dan kada se porodice okupljaju, kada se u pariskim, bečkim, čikaškim i torontskim hramovima pale sveće i pevaju tropari koji podsećaju na detinjstvo i dom. U tuđini, Cveti postaju most između prošlosti i sadašnjosti, između Srbije i sveta.
U dijaspori, ovaj praznik nosi posebnu poruku:
Za mnoge Srbe u Francuskoj, Nemačkoj i širom Evrope, Cveti su dan kada se duhovno vraćaju kući, makar na trenutak.
Cveti nas podsećaju da je svaka grančica mira, svaki cvet ljubavi i svaka molitva za bližnje deo istog božanskog plana. To je praznik koji poziva na radost, praštanje i veru u novi početak. Za Srbe u dijaspori, Cveti su dokaz da se duhovni identitet ne gubi, već se prenosi – iz generacije u generaciju, iz srca u srce.
Od skromnih početaka do lidera u svojoj oblasti – Pargobel je naša prva, a danas i najveća firma u Francuskoj
