Priznajem, pobeda Novaka Đokovića na Olimpijskim igrama u Parizu u muškom pojedinačnom tenisu zadovoljava me koliko i medalje koje su osvojili izuzetni francuski sportisti poput Léon Marchand ili Teddy Riner, prenosi Ripostelaique.
Gledajući ovog 37-godišnjeg igrača koji je osvojio sve – 24 Grand Slam pobede, dao sve u ovom izuzetnom finalu protiv Karlosa Alkaraza, koji bi mogao da mu bude sin (16 godina razlike), da osvoji jedinu titulu koja mu je nedostajala i da pukne u suze nakon svog poslednjeg pobedničkog poena, bio sam šokiran.
Novak Đoković je Srbin. Imao je 12 godina kada je NATO, pod pritiskom Sjedinjenih Država, bombardovao njegovu zemlju 80 dana. Moramo stalno da se sećamo da je tadašnja francuska vlada, sa Chiracom u Jelisejskoj palati i Jospinom u Matignonu, bila saučesnik u ovom zločinu, koji je imao samo jedan cilj: sprečiti Srbe da brane svoju zemlju i nametnuti Kosovu muslimansku enklavu i mafijašku zemlju u srcu Evrope.
Ne možemo razumeti patriotizam koji pokreće Novaka Đokovića ako ne uzmemo u obzir ovu činjenicu. Tako je odbio kolosalne sume koje su mu nuđene da uzme englesko državljanstvo i igra za Dejvis kup pod bojama Engleske.
On mrzi nepravdu i nikada ne okleva da se sukobi sa političkom korektnošću. Tako je vodio bitke za jednakost plata u tenisu, tvrdeći da su muškarci ti koji dovode gledaoce i zarađuju organizatorima više novca, pa je stoga normalno da budu bolje plaćeni.
Još jedan kontroverzan potez bio je njegovo odbijanje vakcinacije, što ga je koštalo oko deset dana pritvora u Australiji, kao i zabrane učešća na nekoliko velikih turnira. Đoković je ostao pri svom stavu, objašnjavajući razloge zašto je odbio vakcinu, i bio je žrtva kampanje mržnje zbog svog stava.
Đoković ne krije svoje veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom i značaj svoje hrišćanske vere. Nakon ceremonije otvaranja Olimpijskih igara, ponosno je nosio krst koji uvek ima na grudima, kao odgovor na antihrišćanske provokacije.
Na kraju, Đoković je duboko vezan za svoju porodicu, uključujući svoje dvoje dece koja ga često prate na turnirima. Iako je Léon Marchand osvojio četiri zlatne medalje i postao kralj ovih Olimpijskih igara, veliki gospodar pariskih igara je svakako Novak Đoković.