Dok naši ljudi žive između vremenske prognoze iz Francuske i one iz Srbije, čovek ne može da se ne nasmeje jednoj zanimljivoj razlici.
U Francuskoj je već danima tema broj jedan – canicule, odnosno toplotni talas. Otvorite televiziju – vrućina. Pogledate naslovne strane – vrućina. Uđete na internet – vrućina. Na radiju upozorenja, na telefon stižu obaveštenja, gradovi uvode posebne mere, a meteorolozi gotovo iz minuta u minut prate svaki stepen više.
Istovremeno, u Srbiji…
Prognoza kaže: 36 stepeni.
Komentar većine građana?
„Dobro jutro, leto je.“ 😄
Francuska: Crveni alarm, vanredne mere i cela država na nogama
U Francuskoj kada temperature dostignu između 36 i 40 stepeni, odmah se proglasi crveni meteo alarm – najviši stepen upozorenja.
Uvode se brojne vanredne mere:
🚫 zabranjena je konzumacija alkohola na pojedinim javnim mestima u Parizu;
🎵 otkazani su veliki festivali i koncerti;
🏳️🌈 odložena je Parada ponosa;
🏫 škole menjaju režim rada ili zatvaraju vrata;
🚌 vozači autobusa dobijaju duže pauze jer je u pojedinim vozilima izmereno gotovo 50 stepeni;
🧊 vatrogascima se dopremaju desetine tona leda za rashlađivanje pacijenata;
🏥 bolnice rade u vanrednom režimu, a otvorene su hiljade dodatnih mesta za hitan smeštaj najugroženijih.
Cela država praktično funkcioniše u režimu borbe protiv ekstremnih vrućina.
Srbija: „Ima li hladne lubenice?“
Za to vreme u Srbiji…
Temperatura 36 stepeni.
🟠 Narandžasti meteo alarm.
A ispod vremenske prognoze kreće dobro poznati balkanski folklor.
„Ma nije to ništa.“
„Kad je bilo 2012, bilo je preko 40.“
„Ajvar se kuva na većoj temperaturi.“
„Roštilj je već zakazan.“
„Idemo na Adu.“
„Samo hladno pivo i rešeno.“
„Šta kukate, tek je jun.“
Naravno, nije da se ljudi ne žale.
Žale se…
Ali uglavnom dok sede u hladovini, uz kiselu vodu, lubenicu ili kafu, uz obaveznu rečenicu:
„Nije vruće koliko je sparno.“
Dve kulture, dva iskustva
Ova razlika nije slučajna.
Francuska je poslednjih godina više puta bila pogođena razornim toplotnim talasima, a posebno je ostala zapamćena katastrofa iz 2003. godine, kada je tokom leta od posledica ekstremnih vrućina preminulo više od 15.000 ljudi.
Od tada država svako upozorenje shvata krajnje ozbiljno.
Postoje precizni planovi zaštite stanovništva, posebni protokoli za bolnice, domove za stare, škole, javni prevoz i lokalne samouprave. Svaki stepen više znači i nove preventivne mere.
S druge strane, Srbija je zemlja u kojoj su leta tradicionalno veoma topla. Generacije su odrasle uz temperature iznad 35 stepeni, rad na njivama, građevinama ili u dvorištima tokom najvećih vrućina bio je deo svakodnevice, pa je prag tolerancije na visoke temperature jednostavno drugačiji.
Šalu na stranu…
Koliko god nam ova razlika bila simpatična i dobra tema za šalu, treba reći i ono najvažnije.
Francuska veoma ozbiljno pristupa zaštiti stanovništva upravo zato što je iz prethodnih katastrofa izvukla teške lekcije. Zbog toga se uvode zabrane, otkazuju manifestacije, izdvajaju ogromna sredstva i organizuju hitne službe kako bi se sprečile nove ljudske žrtve.
S druge strane, ljudi u Srbiji jesu navikli na visoke letnje temperature, ali ni to ne znači da opasnost ne postoji. Toplotni udari, dehidracija i zdravstvene komplikacije pogađaju pre svega starije osobe, malu decu i hronične bolesnike, bez obzira na to da li meteorološki alarm nosi crvenu ili narandžastu boju.
Na kraju, možda je najveća razlika upravo u mentalitetu. Dok Francuzi na 36 stepeni zatvaraju škole i otkazuju festivale, prosečan Srbin će pogledati u termometar, obrisati znoj sa čela i uz osmeh reći:
„Biće ovo dobro za paradajz.“ 🇷🇸😄
