Ona, međutim, smatra da ni Srbija, ni Crna Gora, ni druge zemlje koje kasnije postanu kandidati neće imati pristup od 100 odsto strukturnim fondovima. Zbog toga što Makronov predlog ne sadrži preciziranje u tom delu, ona je mišljenja da će nam pripasti određeni postotak tih strukturnih fondova, a koliko to će biti stvar je dogovora
U svakom slučaju Grubješićeva smatra da će njihov pun iznos biti rezervisan samo za zemlje-članice EU, ali i da će pristup zemalja kandidata strukturnim fondovima i povlačenje nekih sredstava biti način da se određena oblast podigne, bilo da je reč o transportu, poljoprivredi ili bilo kojoj drugoj oblasti.
To je ključna izmena, kaže ona. Sve ostalo — da će se pratiti napredak u reformama, da je vladavina prava ključna, da nazadovanje može da zaustavi put ka EU — važi i sada, pa i ta reverzibilnost, odnosno princip sankcionisanja zemlja koje nazaduju na putu pristupanja i sada postoji. Možda će, kako napominje naša sagovornica, biti samo još stroža.
A kada bi Makronov non-pejper koji se tiče Srbije, odnosno zemalja kandidata za EU, mogao da preraste u dokument i predmet odlučivanja EU, teško je predvideti.
Ocena je da će o tom papiru, pošto već postoji, biti reči na Savetu ministara spoljnih poslova EU 19. novembra, iako on nije dnevnom redu koji je ranije utvrđen.
Prema rečima Grubješićeve, taj Makronov predlog je već poslat članicama, ali ona napominje da je procedura takva da bi potom trebalo da ga prihvati Evropska komisija, odnosno da utvrdi novu strategiju i metodologiju proširenja. A EK, koja bi predlog na konačno usvajanje trebalo da prosledi Evropskom savetu, još nije formirana.
izvor : sputniknews.com
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
