„Još jedna ovakva pobeda i ja sam izgubio !“ Ne ! Nije ove reči izgovorio Voždov praunuk, Regent Kraljevine Srbije Aleksandar Karadjordjević. Sačuvaj bože ! Pobeda je pobeda pa makar i Pirova ( koji ih i izgovori posle skupo plaćene pobede nad rimljanima).
Njegova taština, oholost i narcisoidnost nisu mu ni dozvoljavali da sumnja u veličanstvenost pobede i precenjuje cenu koja se morala platiti. I verovatno je bio u pravu. Niti je on bio Napoleon niti je imao 30 miliona podanika da uvek iznova obnavlja i popunjava divizije i Armije.
Što se mobilisalo 14-te s tim se prošao i Cer i Kolubara i Arbanaske vrleti i ono što osta posle plave grobnice, krfske i vidske hekatombe, sa verom u kralja ( a budućeg njega) i u otadžbinu, grunu od Soluna, uz snishodljivu i expektativnu podršku francuza i engleza, i ponekim grkom i italijanom.
nastavak na sledećoj strani