Makron primio Kurtija: Otvorena vrata za nezavisno Kosovo u EU

24. juna, 2021 Napišite komentar

U izveštaju o politici proširenja EU, predstavljenom 6. oktobra 2020. godine, Evropska komisija definiše glavne kriterijume koji su postavljeni za članstvo u državi i vrši pregled napretka reformi u zemljama kandidatima. Podseća se da su u toku pregovori o pristupanju sa Crnom Gorom, Srbijom i Turskom i da su ti pregovori prošireni na Severnu Makedoniju i Albaniju. Što se tiče Kosova, ono se dobro smatra „potencijalnim kandidatom“, baš kao i Bosna i Hercegovina. Međutim, čini se da uslovi za članstvo još uvek nisu ispunjeni za bivšu srpsku pokrajinu. „Ostvaren je ograničen napredak u reformama povezanim sa EU, posebno zbog produženog izbornog perioda i dve promene vlade“, napominje se u izveštaju. „Biće važno da vlasti zemlje pojačaju svoje napore da postignu napredak na putu ka članstvu u EU“, dodaje on.

Evropska komisija posebno precizira nedostatke Kosova u „fundamentalnim stvarima“: „skromni napredak“ u razvoju nezavisnog i efikasnog pravosuđa i „ograničeni napredak“ u korist slobode izražavanja, u smislu borbe protiv organizovanog kriminala ili za funkcionalnost tržišne ekonomije. Takođe se insistira na potrebi za „sveobuhvatnim i pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji“ sa Srbijom. Ključna tačka u procesu pridruživanja koju Emanuel Makron nije propustio da istakne tokom svog sastanka sa kosovskim premijerom.

Ovakav stav šefa države može iznenaditi. U oktobru 2019. Emanuel Makron se zaista usprotivio otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom, dve zemlje zapadnog Balkana. U to vreme pokrenuo je zamrzavanje procesa koji se trebao otvoriti prema Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori i Bosni. Francuski predsednik opravdao je ovaj veto sudeći da je proširenje 2007. godine na Rumuniju i Bugarsku bilo prenaglo i da je potreban određeni oprez sa zemljama osetljivim na kriminal i korupciju. Ova opozicija izazvala je negodovanje evropskih tela i određenih država članica. Jean-Claude Juncker, tada predsednik Evropske komisije, kvalifikovao je to kao „istorijsku grešku“ i bojao se da će to podstaći zemlje Balkana da se okrenu od EU u korist Kine i Rusije.

nastavak na sledećoj strani

Strane: 1 2 3

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Najnovija obaveštenja direktno na vaš mejl