Mikročip je mali elektronski uređaj koji može da dostigne i veličinu zrna riže, a postoje dve glavne vrste: memorijski čipovi koji čuvaju informacije i logički čipovi koji ih obrađuju sa namerom da izvrše određenu funkciju. Mali su, imaju malu snagu, a veliki potencijal i jeftini su.
Matija je prvi Italijan sa najvećim brojem mikročipova ispod kože, Patrik Paumen iz Holandije je čovek koji poseduje njihov najveći broj na svetu, čak 32. On je u intervjuu za Bi-Bi-Si izjavo da ne bi želeo da živi bez njih i da ne brine o bezbednosti i privatnosti. I on i Matija pripadaju svetu biohakinga, terminu novijeg datuma koji se koristi radi definisanja jedne vrste „reprogramiranja“ koje utiče i na um i na telo ljudskog bića.
Etimološki gledano, to je imenica nastala iz spoja reči „biologija“ i „haker“ – što sugeriše pokušaj „hakovanja“ našeg biološkog/genetskog nasleđa. To nije tehnika, metod ili sistem već progresivan, futuristički način razmišljanja koji podržavaju oni koji su zaljubljenici u transhumanizam, pokret koji tvrdi da ljudska bića moraju da koriste tehnologiju radi razvoja naše vrste.
Firma Gorana Kostića, „Trans solution“ traje već dugi niz godina na radost velikog broja zadovoljnih klijenata, među kojima je i