Odlomci iz najnovije knjige Parižanina Boška Bojovića (koju trenutno piše)

5. maja, 2020 Napišite komentar

-Vuk Drašković-
Upoznavanje negde 1987, kod slikara Koste Bradića, na Kosančićevom vencu. Kostin prijatelj iz Pariza želi da upozna Vuka posle čitanja romana Nož. Kaže njemu i Dani da budu oprezni, jer ovi dušmani umeju da kažnjavaju svaku ozbiljniju inicijativu. Dana na to, kako nema promene bez žrtvi, neka ga njegovi kaštigaju kad je crven do srži.
U vreme štampanja Molitve, sreću se u Klubu književnika, prijatelj prilazi stolu za kojim sede njih dvoje sa društvom, kaže Vuku da dođe sutra u Vršac na ustoličenje vladike Atanasija. Vuk se vajka kako mu izlazi iz štampe nova knjiga, očekuje se zaplena, pa bar da se spašava koji primerak, na to Dana: ”dolazimo, meni da kažeš, on se ionako ne pita”. Tako i bude.
Razgovor o toj knjizi i mišljenje jednog čitaoca o njoj nešto opširnije na drugom mestu.*

Uoči prvih višestranačkih izbora, na osnivačkoj skupštini SPO, Dana priča kako ga kontroliše dok govori s pozornice, ”samo kad mu uhvatim pogled, moj je”.
Promocija ”Ruskog konzula”, u sali ”Konzervatorija Rahmanjinov”, kod Muzeja Moderne umetnosti u Parizu, u organizaciji Mire Trajković, novinarke Figara, pomenuti prijatelj predstavlja novu knjigu i autora.
Druženje na letovanjima u Miločeru, kupanje na kraljičinoj plaži, puši se hercegovački sitno rezani flor zlatne boje. Vuk čeka da se prijatelj probudi u hladu ispod maslina, što se ne služiš duvanom pita ga, htedoh ali ovaj tvoj Foks terijer ne da opepeliti. Merak mu bi da ima čakmak i kresivo s kojim su stari dinarci palili cingar. Dobio ga je od kuma Boža Kneževića, preko zajedničkog rođaka i prijatelja, Boža Bojovića iz SANU.

Bilo je druženja tih godina, kao šarmantna večera u otmenom društvu, kako može samo u Novom Sadu, osim Vuka, bili su još Brana Crnčević, Danko Popović i Milan Davidović.
Negde 1992, poseta Vuku u sedištu SPO, tada kod Topčiderske zvezde i kafane Šibica, u društvu zajedničkog prijatelja Pavla Aksentijevića. Kratak se razgovor završava prijateljskim upozorenjem: ”imaš ime uz koje je lako prikačiti jedno drugo prezime, al niko ti ga neće prikačiti do ti sam”.
Razlika u mišljenju je bilo i ranije, ali su političke razlike često jače od prijateljstva.

nastavak na sledećoj strani

Strane: 1 2 3

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Najnovija obaveštenja direktno na vaš mejl