Preuzeli smo i prenosimo vam fenomenalni tekst sa portala Sport klub koji potpisuje sjajni novinar Saša Ozmo. Prekoračavanje granica iskustva, ono što je s one strane iskustva – to je objašnjenje reči transcendencija. To što radi Novak Đoković osvaja i pomera granice tog dosad neistraženog – u 37. godini života, čarobnjak sa reketom u ruci trka se sâm sa sobom, sa istorijom, sa večnošću. I pobeđuje.
Podvizi koji su za većinu nedosanjani san za njega su svakodnevica, a tako je bilo i na poslednjem US openu – pobeda nad Danilom Medvedevom 6:3, 7:6 (7-5), 6:3 za 24. grend slem titulu i četvrto podizanje trofeja u Njujorku.
Rezervoari mentalne snage koji su pohranjeni u Đokovićevom biću treba da budu predmet istraživanja psihologa. Možda nešto shvatimo, možda nešto naučimo, a ako primenimo samo pet posto, svima će nam biti bolje.
Ovaj drugi set finala… Medvedev ga lomi, lomi, lomi, pretvorio se Rus u armirani beton, u jednom trenutku se iz desetog reda tribina – gde smo bili – činilo da Đoković bukvalno igra sa zidićem u školskom, a zidiću se ne može napraviti viner. Mučio se Novak i fizički sredinom drugog seta – malo je posustajao posle dužih razmena, istezao se, primao udarce, savijao se i činilo se da će se slomiti. Ali – nije. Kažu mi neke kolege da je imao sreće. Jeste, svakako, zato je ovakve setove ponovio mali milion puta u karijeri. Puca glava od naprezanja od samog gledanja, a on je tu, prima udarce i čeka trenutak koji preokreće, trenutak koji lomi.
nastavak i snimak na sledećoj strani
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
