(VIDEO) Monahinje sa Kosova : « Onaj ko brani Kosovo, ako ne uspe — on je izgubio. Ko želi oteti tuđe, ako ne uspe, ništa nije izgubio ».

— Možda nemam pravu stručnu reč za tako ponižavajući predlog. Svi znamo da to ne može da se uradi, da se neće uraditi, ali sa tim predlogom nas neko, ko god on bio, ponižava. A i sva ta ubrzanja, šta rade sportisti na terenu, kad se ubrza ritam, svi ubrzavaju, ubrzavaju ga oni koji žele, ubrzajmo i mi. Odgovorimo na ta ubrzanja, odgovorimo im, dočekajmo njihovu loptu i vratimo je natrag onima koji su je poslali.

Bez borbe se ništa ne može; ako je car Murat znao da se ne može zadobiti tuđe, „na dušeku sve duvan pušeći“, moramo i mi to znati, kao Hrišćani mnogo više. Nije ni greh ni nepravda stajati svoj na svome i braniti se, ako do toga dođe. Zašto smo mi to zaboravili, zašto nismo uradili ono što su naši dedovi i pradedovi? Recimo i da crkve premestimo, a šta ćemo sa kostima naših predaka, kosovskih junaka, uopšte naših predaka? One zrače. To što su porušili spomenik, on je kamen, ali njihove kosti su tu.

U manastiru je danas samo pet monahinja, većina je u ozbiljnim godinama, ali uspevaju da, uz svakodnevnu molitvu, održavaju svetinju i primaju goste.
© SPUTNIK / DEJAN SIMIĆ
U manastiru je danas samo pet monahinja, većina je u ozbiljnim godinama, ali uspevaju da, uz svakodnevnu molitvu, održavaju svetinju i primaju goste.
 
 

Vaš svet sada je ovaj ograđeni prostor, ali znamo da je manastir nekada bio, a i sada je jako bogat zemljom. Da li išta od toga može da se obrađuje, od čega živite?

 Manastir Devič ima najveću površinu na Kosovu od svih crkava i manastira, 18 hektara obradive zemlje i 30 hektara šume. Dobijemo nešto drva za ogrev kao donaciju, nešto dokupimo, a gledamo kako se iz manastirske šume svakodnevno odvoze drva na prodaju. Sada smo uglavnom upućeni na ovaj krug porte, iza zida imamo malo bašte, pored 18 hektara obradive zemlje.

nastavak na sledećoj strani

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Laisser un commentaire

cinq × 2 =