„Sloboda govora za mene je danas samo iluzija“, jedna je od rečenica Novaka Đokovića koje će se citirati sa istom strašću sa kojom je on citirao Kobija Brajanta, svog mentora i prijatelja. Srbin je ponovo uzdrmao svet svojim potezom, ne onim teniskim, već porukom kojom je pokazao da mu je važnija sveta srpska zemlja i srpski narod nego lični uspeh. Zato je Novak moderan srpski heroj.
Od kada je početkom 2022. godine Đoković proteran iz Australije nešto se u njemu prelomilo. Od tog trenutka više nije želeo da bude „mek“, nije želeo da zažmuri na nepravde koje mu se dešavaju i da mnoge stvari prođu neprimećeno. Godinama ranije je poručio da ga politika u Srbiji ne zanima (verovatno pre svega zbog toga što uključuje mnogo nečasnih radnji, da se poslužimo terminom za sve koji obožavaju eufemizme), ali nikada ni u jednom trenutku nije poručio da ga ne zanima narod ili društvo.
Pogotovo je postao aktivan u kreiranju čak i svesti naroda u poslednje dve godine. Nema velike teme o kojoj nije pričao kada god je dobio pitanje. Nikada od njega niste čuli „Nemam komentar“ ili „Ne bih o tome“, o svemu ima uvek široko objašnjenje.
https://ssup.fr/caricin-grad-specijaliteti-sa-rostilja-burek-pecenje/
Najčešća stvar koju su mu dežurni kritičari spočitavali da pokušava da se dodvori svima, što možda i jeste bio slučaj u nekim fazama karijere. U poslednje dve godine zasigurno ne.
nastavak na sledećoj strani