„Znam da ljudi ponekad misle da glumim i da radim neke stvari jer želim da budem voljen. Međutim nije tako. Samo pokušavam da budem iskren. Znam da nije moguće ugoditi svima, ali ispada da nas teraju da odustanemo od izražavanja svojih ideja s poštovanjem, bez mržnje i sa slobodom. Sloboda govora za mene je danas samo iluzija“, poručio je Đoković nakon što je prošao kroz lavinu napada zbog toga što je odbio da se vakciniše protiv koronavirusa.
Danas vakcina protiv koronavirusa nije potrebna ni za jednu zemlju sveta, poneke još uvek traže dokaze pređašnje vakcinacije tokom 2021. godine… Dakle, za samo dve godine se i tu situacija promenila. Ono što smo naučili u čitavom tom fijasku i pravoj lavini napada kojima je Novak bio izložen jeste da je odlučio da ostane svoj. Nije želeo da se promeni, priznaje i sam da je pravio greške, ali nije hteo da odstupa od svojih ideja.
Naravno, primiće kritiku za svoje postupke (kao što neće primiti pohvalu jer nema ko da mu je zapravo da) i podneće ono i za šta nije kriv. Mnogi zaboravljaju da je tokom Australijan opena ranije ove godine imao i strašan pritisak zbog nesmotrenosti oca Srđana u situaciji sa Rusima u kompleksu Melburn parka. Tada ni u jednom trenutku nije osudio potez oca, što je zaista za divljenje.
https://ssup.fr/caricin-grad-specijaliteti-sa-rostilja-burek-pecenje/
Prepričava se još kako je kao dečak imao poštovanja prema starijima. Čak i kada je već zaradio stotine hiljade evra, držao se hijerarhije, pa je sa 17, 18 godina od dede tražio novac. Ta priča ostala je zakopana u zaboravu sve dok o njoj nije bio Kris Bauers. Čovek koji je napisao do sada jedinu iole celovitu biografiju Đokovića.
nastavak na sledećoj strani