Mladi životi su se ugasili a Srbija zavijena u crno. Dve odvojene tragedije koje su zadesile Srbiju prošle nedelje i dalje su prva tema u medijima i na društvenim mrežama. Najpre je učenik K.K. na veoma hladnokrvan način pobio sedam svojih drugarica, jednog drugara i jednog radnika obezbeđenja. I dok je Srbija oplakivala žrtve Uroš B. je kod Mladenovca u jednom naletu ubio osam mladih ljudi.
I dok se sada traže odgovori na postavljena pitanja, jedan deo ljudi na društvenim mrežama propagira tezu o teoriji zavere u vezi ove dve tragedije. Toliko se daleko ide da se kao organizatori ovih monstruoznih zločina pominju američka CIA i britanski MI6 a sve u cilju razoruravanja Srbije.
U emisiji “Aktuelnosti” na Happy televiziji, Doktor Branislav Nestorović je rekao da ne bi bio iznenađen da je ovo maslo stranih službi. Pojedine objave na društvenim mrežama onako po više hiljada podela a koje direktno govore o tome da istina o ubistvima nije onakva kakva se javnosti predstavlja.
Jedna objava je privukla posebnu pažnju na stranici Деан Деки РС – Official. Objava je podeljena preko 1700 puta a dostigla je skoro 1000 komentara.
Korisnici Facebook-a su podeljeni. Dok pojedini komentarišu da je ova objava čista glupost, pojedinci je pozdravljaju i kažu da je “Istina živa”. Jedno je sigurno, tuga je ogromna i Srbija ove zločine ima dugo da pamti. Evo šta je napisano u pomenutoj objavi:
On je pucao sa udaljenosti od 10 metara, u kontrolisanim uslovima na fiksiranu metu, i opet je u finalu imao nekoliko promašaja.
Damir Mikec je ipak ostao smiren i u Estoniji je postao šampion Evrope te odveo Srbiju na OI koje će sledeće godine biti održane u Parizu.
Mikec je srpski as i višestruki šampion sveta u gađanju malokalibarskim pištoljem slobodnog izbora.
Od njega ne postoji bolji, on je strogi profesionalac, decenijama uvežbavan kako da deluje pod pritiskom, a i on nekad promaši.
Ali i od njega izgleda u Srbiji bolji ipak postoji…
On se pojavio u najmanjoj beogradskoj opštini Vračaru, koja je ovih dana centar sveta.
Mesto gde je ponikao hram Svetog Save, na Dan svetog Vladike Nikolaja, desila se kako kažu nezapamćena tragedija srpskog naroda.
Kada je rođen dečak koga su mediji prozvali Kosta, Damir je iza sebe već imao OI u Pekingu.
Kosta je sa samo 13 godina pucajući u jednoj OŠ prestigao i njega, kao na igricama s obe ruke gađao je precizno iako je bio pod stresom, pucao je iz 2 pištolja naizmenično, u haosu, panici i na mete u pokretu sa udaljenosti većoj od 15 metara, svakim hicem je precizan a 9/16 hitaca bilo je smrtonosno.
Ovo ne bi pošlo za rukom ni aktuelnom Olimpijskom šampionu u streljaštvu.
Kosta je ugrozio i norveški rekord Andersa Brejvika iz 2011. godine.
Rekonstrukcija u dokumenatarcu „Kroz oči svedoka“ pokazala je da je Brejvik na južnom delu ostrva za 15 sekundi usmrtio 9 ljudi koji su u punom trku bežali.
Dalje u dokumentarcu govori Johanes Giske, jedan od preživelih koji kaže da je pre pucnjeva čuo odbrojavanja.
Ništa čudno jer ovo je stalna taktika snajperskih timova kojima pomagači odbrojavaju za koliko sekundi će im meta u pokretu ući u „prozor“ za pucanje.
Brejvik je na kraju usmrtio 77 osoba, i to u zemlji u kojoj agenti norveške Obaveštajne službe PST, kontrolišu i one ljude koji u marketima prave veće zalihe hrane i vode.
Proveravajući zbog čega se kupuju tolike zalihe, baca se oko na mogućnost zabarikadiranja u kuću i izvedbe neke terorističke aktivnosti.
Brejvik je i pored takve službe nekako uspeo kupiti 6 tona gnjojiva i natrijev nitrat potreban za detonator i odvesti kombi pun eksploziva pred norvešku Vladu.
Zatim se nakon eksplozije slušajući muziku lagano vozio 40 kilometara dalje i na ostrvu počinje nasumično da puca.
Norveška specijalana jedinica „Delta“ nije mogla da digne svoje helikoptere kako bi ga stigla jer im piloti tog dana nisu došli na posao.
Kroz saobraćajnu gužvu su se do jezera vozili u kombiju sat vremena a naredni sat su duvali gumeni čamac.
On im se na sred jezera izduvao pa specijalce na ostrvo specijalno prebacuje lokalni ribar u svom čamcu baš nekako u trenutku kada je Brejviku nestalo municije, a od početka njegovog napada na Vladu, prošla su puna 3 sata.
Ovaj njegov rekord biće teško oboriti jer se do danas ne zna koliko je zaista bilo pucača.
Ako norveški piloti nisu došli na posao toga dana, ima neko ko jest.
Bili su to novinari SNN-a, koji su svojim helikopterom iznad ostrva kružili pun sat prije policije i ceo masakr svetu prenosili uživo…
Brejvik je izvršio svoj zadatak, pobio je buduće rušioce sistema u svojim matičnim zemljama koji su na ostrvu Utoja učili osnove politike i bili na teorijskoj obuci.
Dobio je kaznu od 3 meseca po žrtvi i osuđen je na 21 godinu zatvora.
Kaznu služi u ćeliji sa klimom, internetom, video igricama i najboljom hranom, ako je uopšte i služi.
Po pitanju pucnjave na Vračaru nisam hteo da se oglašavam emotivno odmah, pustio sam da dežurni mediji isperu usta i da čujemo službene izjave .
Mada, službena priča kod nas je uvek klimava a kad to oni uopšte i govore istinu.
Jasno je da su Kosta i Brejvik braća, ne po oružju već po krznu, samo žrtvena jagnjad kroz koje je država odradila još jedan zadatak.
Nemoguće je da dete od 13 godina, pa sve i da je odraslo u streljani, bez velike pomoći uradi ovako nešto, ili da neko satima ubija desetine ljudi ako ga nisu pustili da to radi i pružili mu pomagače i logostiku.
Ajde da ljudi i poveruju da su se piloti „Delte“ uspavali pa tog dana nisu došli na posao u Oslu, bio je petak pa su ljudi možda uzeli produžen vikend.
Ali u prizemlju škole Vladislav Ribnikar u Beogradu nalaze se kancelarije obezbeđenja, školska ambulanta, sekretarijat, kancelarija direktora i prostorija za čistačice.
Svi oni su se tog nesretnog jutra uspavali i na poslu u 8:40 od njih nije bio niko, pa je Kosta nakon obavljenog posla policiji uz osmeh prijavio sam sebe, jer je od svojih mentora ubeđen da neće odgovarati jer ima 13 godina.
Kao i u Norveškoj, i u Beogradu su ekipe svih najvećih medijskih kuća bile vredne pa su na Vračar stigle pre same policije.
Elitna je to škola vele, sad postoje i te elitne škole u koje šalju decu glumaca, političara, doktora, biznismena, kako bi do kraja zadržala privid savršenosti…
Decu koja su od rođenja zaljubljenici u obećani zapad, i koja svoje komšije nazivaju seljacima, kao takva su idealno oružje za operativce zla.
Jednu od tih škola je vodio i Mika Aleksić, pa čim je uputio kritiku na račun glume, jedna od tih elitnih ga je optužila za silovanje.
Danas Mika trune u zatvoru a Kosta je već po nekima proglašen za heroja, izgleda da samo za seksualni delikt koji je najlakše naštimati, u Srbiji postoji osuda.
Deca su u toj elitnoj školi odmah uz osmeh napravila snimak kako specijalci u školskom dvorištu hapse Kostu a u dobu najmodernijih telefona, snimak je napravljen što bi klinci rekli „digitronom.“
Mutan snimak pokazuje kako specijalci osobi sa belim prugama na jakni i belim patikama, čvrsto vežu ruke na leđima i to je jedini snimak koji su mediji pustili u javnost…
Nekih 90 sekundi kasnije, umesto specijalaca koji osumnjičenog za masovno ubistvo ubacuju u maricu i odvoze pod rotacijom, pojavljuju se 2 inspektora BIA-e u civilu koji ga uvode u civilno auto sa zatamnjenim staklima.
Pored različitih patika na kojima posle tolikog masakra nema kapi krvi, sad osumnjičeni više na rukavima nema pruge i iz nekog razloga su Kostu u taj minut i po odvezali i ruke mu svezali s preda.
Ako je to na snimku uopšte Kosta, a izveštaj sa sistematskog pregleda iz septembra prošle godine pokazuje da nije.
Kosta Kecmanovijeć je na tom pregledu bio visok 157 cm, a kraj inspektora BIA-e visokog 185 cm hoda osoba skoro ravna njemu a i oblik tela govori da nije moguće da je to trinaestogodišnje dete.
Dakle, ili je Kosti za ovih 8 meseci ubrizgan jak hormon rasta ili se inspektor od starosti smanjio.
A možda je to još samo jedan od onih snimaka koje treba da vidi javnost…
Igrajući na kartu sažaljenja mediji su odmah pustili vest da je on bio maltretiran, baveći se zaštićenom patologijom.
Maltretirano dete ovo ne radi, a još jedna od laži je da je pucao na nastavnicu istorije jer je imao jedinicu, a dnevnik pokazuje da je imao sve petice.
Ovaj slučaj izdvaja i to što niko od političara nije obišao ranjene osobe u bolnici, slikao se i kupio političke poene.
U zemlji u kojoj se snimci sa crnih hronika odmah koriste za ličnu promociju, u zemlji u kojoj snimci kad treba i nestaju, realno je zapitati se da li onda te ranjene osobe uopšte i postoje.
Situacija je toliko dramatična da su mediji puna 2 dana vrteli lažnu sliku Koste Kecmanovića.
Tek kad se na društvenim mrežama javno oglasio Edvin Hotea iz Rumunije i rekao da je to on na slici nastaloj 2020. godine a nikakav Kosta, slika je izbrisana a počela je da kruži slika slatkog dugokosog dečaka.
Ništa od toga nije smetalo načelniku policijske Uprave za grad Beograd da samo par sati posle tragedije u forenzičkim rukavicama u prenosu uživo pokaže Kostin plan, skicu i spisak sa imenima učenika.
Čudno je da učenik koji poznaje školu pravi njen plan a i on je prikazan na engleskom a spisak na srpskom jeziku, pa koja ozbiljna policija na svetu još nešto takvo objavljuje na samom početku istrage…
Sve je prilično sumnjivo, i to što se od samog početka krio lik i građa samog dečaka, to što se niko iz škole od zvaničnika nije javio da demantuje da to nije on na slici, to što postoji samo jedna njegova slika i snimak, to što mu se niko od roditelja nije obratio javno niti mu se zna ko mu je majka.
Deca koja su navodno bila na spisku za likvidaciju prva su davala intervju, svaki isti kao da recituju pesmicu.
Ona preplašena deca koja su još istog dana govorila u množini „Pucali su, ubili su“ i da nisu videli Kostu kako puca, odmah su nestali iz vodećih medija.
Nema ovde ni snimaka iz škole, ni snimaka kako haotično odvoze ubijene i ranjene, ni slikanja, ni imena, ni tela, ni sanduka…
Što bi se reklo, nema čega nema.
Koliko je to sve ozbiljno pokazuje to što se trodnevna žalost proglasila tek od petka, jer se dan posle tragedije, u Beogradu igrao jedan košarkaški meč gde su se mase u transu radovale zbog nekakvih poena.
A umesto 2 miliona ljudi na ulicama istog dana, protesti su organizovani 5 dana kasnije, za sutra u 18 časova, kad se slavske trpeze isprazne i emotivni naboj masa do kraja splasne.
Jutros je u Teksasu u tržnom centru ubijeno 8 ljudi.
Ova savezna država najveći je kamen spoticanja za američku Vladu jer je još jedino ovde narod naoružan do zuba što policiji predstavlja problem da preuzme kontrolu kad krenu razna zaključavanja.
Teksas je rekorder i po broju zatvorenika u SAD-u, ima ih čak 220.000, što znači da je svaki stoti stanovnik Teksasa u zatvoru.
Najviše pucnjava u školama i tržnim centrima u Americi dešava se upravo u Teksasu.
Pucač je uvek igrač države koji se po navici ubije ili bude ubijen prilikom hapšenja, kao što je i sa ovim jutros bio slučaj.
I ne nasedajte na priču da ste Vi krivi zbog ovoga što se desilo u Beogradu, da je krivo celo društvo u celini.
Vi niste krivi, Vi niste tako vaspitali svoje dete i ono nije pucalo iz pištolja.
Kristijan, farma, zadruga, parovi, pink, hepi i razni Mitrovići su samo mala kap u ovom dubokom okeanu zla a to preuzimanje kolektivne odgovornosti je najveća podvala.
Do pre 30 godina u školama je bio predmet „Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita.“
Deca su učila kako da stave gas masku, kako da tretiraju ranjenika, pripreme eksploziv, bace bombu, rasklope i sklope pušku a na kraju su pucali iz prave puške u streljani.
U svakoj kući je oružje bilo na vidnom mestu i detetu nije palo na pamet ni da mu priđe.
Po sistemu „Gvožđe se kuje dok je vruće“, usledio je masakr u Mladenovcu kako bi se pažnja skrenula sa Vračara.
Koristeći morbidne tehnike, službe svih zemalja za ovakve akcije koriste one koji potiču iz vojnih porodica, jer ih na neki način drže u šaci.
U Mladenovcu je pucao sin potpukovnika kontraobaveštajne službe Vojske Srbije zaposlen u generalštabu, službe koja između ostalog treba da štiti državu od terorizma.
Metoda problem-reakcija-rešenje izvedena je po punom planu, njima ljudski život ne znači ništa.
Izazvani su krvavi napadi i burne reakcije u javnosti, nakon čega se ponudilo rešenje.
Ovog puta je to totalno razuružavanje Srbije i oduzimanje ljudima čak i lovačkog naoružanja, te zaključavanje dece u školama od ponedeljka uz razna maltretiranja, što je put ka totalnoj kontroli stanovništva.
Da je samo neko od 17 ubijenih za 2 dana u Beogradu, imao pištolj da se odbrani, broj stradalih bi bio dosta manji.
Kakve klase novih bezbednjaka i onih koji će jedini smeti nositi oružje, nam dolaze, pokazuje fotografija dole.
Do zuba će ostati naoružane samo horde koje čuvaju par ljudi u skupim odelima.
Jer država se boji svog građanina samo dok on nosi pušku na ramenu…
Piše: Deki RS
