Aplikacije na našim telefonima su dizajnirane tako da stvaraju zavisnost, ali ako prepoznamo šta se dešava, možemo da povratimo svoje slobodno vreme, tvrdi Katarina Prajs, kolumniskinja Gardijana.
Postoji mnogo razloga zbog kojih smo vezani za naše telefone, ali onaj koji bi trebalo da nas najviše naljuti je to što su aplikacije na koje trošimo najviše vremena namerno dizajnirane da nas drže prikovane za ekran – jer tako njihovi kreatori zarađuju novac.
Ove aplikacije su deo onoga što je poznato kao „ekonomija pažnje“, u kojoj se prodaje naša pažnja (i podaci o tome na šta ćemo verovatno obratiti pažnju) – umesto roba ili usluga.
U ovoj ekonomiji, mi nismo kupci ovih aplikacija; oglašivači su. Mi smo, u suštini, proizvod koji je izmanipulisan da damo naše najvrednije sredstvo – našu pažnju – besplatno.
Razlog zbog kojeg je ovo važno je to što su naši životi ono na šta obraćamo pažnju, napominje Katarina Prajs.
Mi doživljavamo samo ono na šta obraćamo pažnju; pamtimo samo ono na šta obraćamo pažnju. Naravno, postoji mnogo razloga zašto bismo želeli – ili bi trebalo – da obratimo pažnju na ono što je na našem telefonu. Ali takođe je bitno zapamtiti da je, kao i vreme, naša pažnja jednačina sa nultim zbirom. Svaki minut koji provedemo bezumno skrolujući je minut koji nismo potrošili na nešto drugo, nešto do čega bi nam moglo biti stalo. To je velika stvar, jer ovi minuti, kada se ponavljaju satima, danima, nedeljama i mesecima, utiču na naše živote.
nastavak na sledećoj strani