Podgorica ponovo šalje predstavnika na proslavu „Oluje“: Odluka Ministarstva izazvala oštre reakcije

Dok narodi u Srbiji i Republici Srpskoj sa dubokim bolom i ujedinjeni u tuzi pale sveće za stotine hiljada proteranih i hiljade nevino stradalih u krvavom pogromu 1995. godine, iz Podgorice stiže vest koja ponovo otvara stare rane i izaziva gnev u regionu. U danima kada se na prostranstvima Balkana tiho i dostojanstveno odaje počast žrtvama, odlukom crnogorskih vlasti potvrđeno je da će diplomata iz ove zemlje prisustvovati proslavi akcije koja je za srpski narod bila i ostala jedno od najvećih stradanja u modernoj istoriji.

Crna Gora će i ove godine imati svog predstavnika u Kninu, gde se obeležava godišnjica vojno-policijske akcije „Oluja“. Kako je podgoričkim „Vijestima“ zvanično potvrđeno iz Ministarstva spoljnih poslova, kojim rukovodi Ervin Ibrahimović (lider Bošnjačke stranke), na skupu će prisustvovati otpravnik poslova iz crnogorske Ambasade u Zagrebu.

Oprečni stavovi u Podgorici: Odbrane odbija, MSP pravda „diplomatskom praksom“

Iz Ministarstva odbrana nisu odgovorili na pitanje da li su dobili poziv i da li će slati svoje predstavnike. Podsećanja radi, resor odbrane je prošle godine odbio poziv Zagreba, pri čemu je ministar Dragan Krapović (Demokrate) naglasio da je takvu odluku doneo uvažavajući istorijski i regionalni kontekst, kao i izuzetnu osetljivost koju tema „Oluje“ nosi sa sobom.

Sa druge strane, iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je prisustvo otpravnika poslova u skladu sa „uobičajenom diplomatskom praksom, posebno između susednih država i saveznica u okviru NATO-a“.

„Prisustvo predstavnika Ambasade predstavlja deo redovne diplomatske prakse i izraz je uvažavanja prema državi domaćinu i zvaničnim državnim obeležavanjima, uz istovremeno potvrđivanje opredijeljenosti Crne Gore za negovanje dobrosusedskih odnosa, dijaloga, međusobnog poštovanja i regionalne saradnje“, naveli su iz MSP-a za „Vijesti“.

Različiti pogledi na istorijsku tragediju

Dok se u Hrvatskoj ovaj datum proslavlja kao „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“ i „Dan branitelja“, za celokupan srpski narod on predstavlja potresan podsetnik na jedno od najvećih etničkih čišćenja u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Prema zvaničnim podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“, u akciji „Oluja“ zverski je ubijeno i nestalo više od 1.904 osoba srpske nacionalnosti, od kojih su većinu činili civili — žene, deca i stariji ljudi. Sa svojih pradedovskih ognjišta brutalno je proterano više od 220.000 Krajišnika.

Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju ovaj tragični događaj kao Dan sećanja, a centralna komemorativna manifestacija ove godine održava se u Mrkonjić Gradu, gde se odaje počast svim žrtvama zločinačke akcije iz avgusta 1995. godine.