Bila je jedna od onih neustrašivih žena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemlju. Neki je porede sa Milunkom Savić, a o njenom herojstvu govori sama činjenica da je život dala za svoju otadžbinu. LJiljana Žikić Karađorđević rođena je 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejdžerka pohađala je muzičku i baletsku školu. Kao devojčica je bila angažovana u dečjem pozorištu “Jaokim Vujić”.
Diplomirala je na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka. Na takmičenju za mis Srbije pobedila je 1978. u svojoj 16. godini.
LJiljana Žikić Karađorđević je igrala u filmovima „Tigar“, „Balkan ekspres“, „Grlom u jagode”. Kada je postigla toliko toga u životu, sve je stavila na kocku i otišla kao dobrovoljac da se bori za otadžbinu. Stroj je ulepšavala herojskoj 125. motorizovanoj brigadi.
Bio je prvi april 1999. godine kada je izgubila život kod sela LJubenić kraj Peći. U ratnom dnevniku 125. motorizovane brigade ostalo je zapisano da je grupa vojnika noću upala u albansku terorističku zasedu i da su pored LJiljane poginula još dva pripadnika srpske vojske. Imala je tada 42 godine.
Zbog svoje hrabrosti i požrtvovanja odlikovana je Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Majka je šestoro dece koji čuvaju uspomenu na nju.
Pre nego što je otišla na Kosovo i Metohiju, LJiljana je napisala pesmu „Braniću Srbiju i kad budem mrtva“, koja je objavljena u listu Svet 26. aprila 1999. godine.
Napisala je pesmu i oporuku, epitaf, spomenik i kamen graničnik između čojstva i poganluka, vere i nevere, časti i bruke, života i smrti. U pesmi je opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi. Prva zbirka njenih pesama zove se „Tebi“, a zbirka „Kako ti je“ posvećena je njenoj deci, koja čuvaju uspomenju na nju i njenu hrabrost.