Najnovija odluka američkog predsednika Donalda Trampa da postigne sporazum sa Vladimirom Putinom o plasmanu velikih količina ruskog dizela na američko i svetsko tržište izazvala je snažne političke reakcije širom sveta i otvorila jedno od najvažnijih geopolitičkih pitanja od početka rata u Ukrajini. Tramp je saopštio da će Rusija isporučiti stotine hiljada tona dizela odmah, a zatim i dodatne milionske količine u narednim mesecima, dok je američka administracija privremeno ublažila deo ograničenja koja su do sada sprečavala izvoz ruskog dizela na pojedina tržišta.
Ovaj potez dolazi u trenutku kada su cene dizela u svetu na veoma visokom nivou, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su farmeri, transportne kompanije i industrija pod značajnim pritiskom zbog rastućih troškova. Tramp tvrdi da je njegov prioritet zaštita američke ekonomije i američkih građana, te da je sporazum sa Moskvom način da se tržištu brzo obezbede dodatne količine goriva i tako smanji inflatorni pritisak. Međutim, kritičari ističu da ekonomski argument ne može da sakrije geopolitičke posledice jednog ovakvog zaokreta.
Najburnija reakcija stigla je iz Kijeva. Predsednik Volodimir Zelenski ocenio je da je odluka Vašingtona praktično „poklon Putinu“ i upozorio da svako povećanje prihoda od energenata direktno jača sposobnost Rusije da nastavi ratne operacije protiv Ukrajine. Prema njegovim rečima, omogućavanje Rusiji da ponovo ostvaruje veće prihode od prodaje naftnih derivata predstavlja investiciju u nastavak rata, a ne korak ka miru. Zelenski je posebno ukazao na činjenicu da je sporazum objavljen upravo u trenutku kada ukrajinska delegacija razgovara sa američkim predstavnicima o mogućim rešenjima za završetak sukoba.
Dodatne tenzije izazvale su Trampove izjave da je Ukrajina svojim napadima na ruske rafinerije doprinela globalnom problemu sa snabdevanjem dizelom, kao i njegova tvrdnja da bi Ukrajina trebalo da ima lidera koji bi bio spremniji za postizanje sporazuma sa Moskvom. Takvi stavovi predstavljaju jednu od najoštrijih kritika koje je jedan američki predsednik uputio ukrajinskom rukovodstvu tokom trajanja rata.
Ništa manje dramatične nisu bile reakcije iz Evrope. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas saopštila je da ukidanje ili ublažavanje sankcija na ruski dizel direktno povećava prihode Kremlja i time finansira rat u Ukrajini. Ona je naglasila da Evropa nema nameru da menja svoju politiku i da će nastaviti da pojačava pritisak na Moskvu. Evropski zvaničnici podsećaju da su upravo prihodi od energije decenijama predstavljali jedan od glavnih izvora ruske geopolitičke moći, zbog čega smatraju da svaki korak koji povećava izvoz ruskih energenata istovremeno povećava i manevarski prostor Kremlja.
Za Rusiju je ovaj sporazum nesumnjivo velika diplomatska pobeda. Posle godina sankcija i nastojanja Zapada da ograniči ruske energetske prihode, Moskva sada dobija mogućnost da ponovo plasira značajne količine dizela na tržište uz faktičku saglasnost Vašingtona. Još važnije od samog novca jeste politička simbolika. Kremlj može da pokaže da je čak i Amerika, koja je bila predvodnik sankcione politike, prinuđena da u određenim okolnostima sarađuje sa Rusijom zbog realnosti na globalnom energetskom tržištu.
Sa druge strane, postavlja se pitanje koliko će koristi zaista imati Sjedinjene Američke Države. Pojedini analitičari upozoravaju da količine koje je Tramp najavio nisu dovoljne da dugoročno promene stanje na tržištu i da je moguće da će efekti na cenu goriva biti mnogo manji od očekivanih. Drugim rečima, Vašington možda preuzima ozbiljan politički rizik zbog ekonomskog dobitka koji bi mogao biti ograničen. Upravo zbog toga kritike ne dolaze samo od demokrata, već i od dela republikanaca koji smatraju da nije opravdano pružati Mosvi dodatne prihode dok rat u Ukrajini traje.
U političkom smislu mnogi evropski lideri upravo tako vide ovaj potez. Evropske države su prethodnih godina platile ogromnu cenu raskida energetske zavisnosti od Rusije. Industrija je izgubila povoljne energente, građani su se suočili sa rastom troškova života, a vlade su izdvajale milijarde evra kako bi ublažile posledice energetske krize. Sve to pravdano je argumentom da je neophodno izvršiti maksimalan pritisak na Moskvu. Kada sada Amerika odluči da zbog svojih ekonomskih potreba privremeno otvori vrata ruskom dizelu, u evropskim prestonicama prirodno se javlja osećaj da teret sankcija nije ravnomerno raspoređen među saveznicima.
Ipak, objektivna analiza pokazuje da je prerano govoriti o potpunom američkom zaokretu prema Rusiji. Vašington nije ukinuo sve sankcije, niti je formalno promenio stav prema ratu u Ukrajini. Međutim, simbolika ovog poteza je ogromna jer prvi put nakon dugog perioda sankcija američka administracija otvoreno priznaje da stabilnost energetskog tržišta ima prioritet čak i po cenu ublažavanja pritiska na Moskvu. Upravo u tome leži razlog zbog kojeg je ova odluka izazvala toliko snažne reakcije širom Zapada.
Suštinski posmatrano, Trampov sporazum sa Putinom predstavlja mnogo više od energetskog dogovora. To je signal da geopolitički prioriteti počinju da se menjaju, da ekonomski interesi ponovo dobijaju prednost nad ideološkim i bezbednosnim ciljevima i da jedinstvo Zapada po pitanju Rusije više nije tako čvrsto kao prethodnih godina. Ako ovaj potez ostane izolovan slučaj, njegov značaj bi mogao da bude ograničen. Međutim, ukoliko postane uvod u šire popuštanje sankcionog režima i ozbiljnije približavanje Vašingtona i Moskve, istorija bi ga mogla pamtiti kao trenutak kada je zapadni front prema Rusiji počeo da se lomi.
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe