Dok se Rusija približava proslavi 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom, Kijev je uputio upozorenje Moskvi, koja je je odgovorila. U međuvremenu Litvanija i Letonija su zatvorili vazdušne prostore slovačkom premijeru Robertu Ficu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću koji bi trebali da prisustvuju ceremoniji. Poljska je najpre zabranila ali i povukla odluku o preletanju aviona slovačkog premijera.
Tenzije između Ukrajine i Rusije i dalje traju. U subotu, 3. maja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naznačio je da Kijev ne može da garantuje „bezbednost“ međunarodnih lidera koji će biti u Moskvi 9. maja na proslavi povodom 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom.
„Ne znamo šta će Rusija uraditi tog datuma. Mogla bi da preduzme razne mere, kao što su požari, eksplozije, a zatim da nas optuži“, rekao je on, dok se lideri oko 20 zemalja trebaju okupiti pored ruskog predsednika Vladimira Putina 9. maja.
Među njima su njegove kineske kolege Si Đinping i Brazilac Luiz Inasio Lula da Silva, kao i one tradicionalnih saveznika Rusije poput Kazahstana, Belorusije, Jermenije, Kube, Venecuele i Srbije.
Nakon toga, Rusija je optužila Volodimira Zelenskog da je ugrozio bezbednost obeležavanja Drugog svetskog rata 9. maja.
„On ugrožava fizičku bezbednost veterana koji će prisustvovati paradama i proslavama na ovaj sveti dan“, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na Telegramu. „Njegova izjava (…) predstavlja, naravno, direktnu pretnju.“
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da odbija da se „igra“ sa kratkim primirjima svog ruskog kolege Vladimira Putina, uključujući i ono tokom komemoracije Drugog svetskog rata u Moskvi, smatrajući ih prekratkim vremenski okvirom za ozbiljne razgovore.
Kremlj je, sa svoje strane, uverio da će ovo primirje, koje je predložio Vladimir Putin od 8. do 10. maja, omogućiti „testiranje“ spremnosti Kijeva da sklopi mir. „Nemoguće je dogovoriti se oko bilo čega za tri, pet ili sedam dana. Budimo iskreni. Ovo je pozorišna predstava sa njegove strane. Za dva ili tri dana je nemoguće smisliti plan za utvrđivanje sledećih koraka za okončanje rata. Ne deluje ozbiljno“, rekao je Zelenski.
Međutim, nije jasno stavio do znanja da je Kijev odbacio trodnevno primirje koje je Moskva predložila povodom obeležavanja 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom. Ukrajinski lider je razgovarao sa novinarima, uključujući i one iz AFP-a, u petak uveče. Ove izjave su bile pod embargom do subote.
Odvojeni razgovori između Moskve i Kijeva, koje predvodi Vašington, traju više od dva meseca i trenutno se bore da daju rezultate u pronalaženju rešenja za sukob izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022. Vladimir Putin je već proglasio kratkotrajno primirje tokom uskršnjeg vikenda u aprilu, što je dovelo do smanjenja borbi, ali ga nijedna strana nije u potpunosti poštovala.
„Cilj uskršnjeg primirja koje je predložila Rusija (u aprilu, napomena urednika), kao i trenutne inicijative za proglašenje primirja tokom proslava 8, 9. i 10. maja, jeste da se testira spremnost Kijeva da pronađe put ka dugoročnom, održivom miru“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov na brifingu u subotu.
Kijev zahteva „potpuno i bezuslovno primirje“ kao preduslov za bilo kakve pregovore sa Rusijom, koja, sa svoje strane, ponavlja spremnost da pregovara sa Ukrajinom, ali je, međutim, nevoljna da pristane na produženo primirje. Jer Moskva, čija vojska trenutno ima prednost na frontu, kaže da se plaši da bi prekid vatre omogućio Kijevu da povrati snagu, uz vojnu podršku svojih saveznika.
U Ukrajini, objava Vladimira Putina o primirju posmatrači su videli kao način da se spreče ukrajinski udari koji bi potencijalno mogli da poremete ceremonije. Kijev redovno napada mete u Rusiji svojim dronovima dugog dometa, koji su takođe nekoliko puta pogodili Moskvu kao odgovor na ruske bombardovanja koja traju više od tri godine.
izvor: BFMTV
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu