Onaj ko nije doživeo preseljenje iz Srbije u Francusku ne zna šta znači prava muka. Retki su oni koji dođu na „gotovo“ i bez muke otpočnu novi život u tuđini. Realnost priča sličnu priču za sve sa malom razlikom tokom vremena. Ove priče su druga i treća generacija pošteđene.
Svaka generacija Srba koja se doselila u Francusku poznaje slične probleme koji su vremenom evaluirali. Slično je sa prvim Srbima još pre Prvog Svetskog rata pa do danas. Prvi osnovni problem se nalazi dok je osoba još u Srbiji. Odluka da se ostavi svoja zemlja i krene u nepoznato je prvi korak pun stresa i straha od nepoznatog. Kada se ipak čovek odluči na taj korak i ostavi sve svoje najbliže, svoj dom i svoje snove onda počinje prava borba od prvog trenutka dolaska u Francusku.
nastavak na sledećoj strani
1 komentar
Мисли ми се роје
Данас сам тужна због вас Срби,
Драге, избеглице моје.
Родна земља, део неба.
Неки народи мисле, да нама то не треба.
Србине, брате, да ли је воља Божија?
Да, на родни дом. немам право ни ја.
У зноју лица свога, кућу и све си стеко.
Из чистог хира, из ње те изгна неко.
У туђој земљи, далеко од роднога прага.
Волим те! За тобом чезнем, Земљо драга!
Браћо и сестре! Србија је тамо где сте!
Узимају све, куће нам руше
недоступна им је само, дубина наше душе.
Разумемо, осветници нисмо.
Оличење чисте доброте, ми смо.
Имасмо славу, свеца свога, заступника нам код Бога.
Крстимо се: у име Оца и Сина и Духа Светога.
Нема силе да се одрекнемо тога.
Љутимо се, само на наше људе.
Странац на том нивоу, не може да буде.
Kо се српског рода одрекне?
Издају никад, не може да порекне.
Српство је рођењем дато, од Бога.
Постати Србин – нема тога.
Поштуј и чувај име своје,
Србин што си Божија воља то је
Искушења и муке често немају меру. Чувајмо своју веру!
Издајице рода свога, нема већег проклетства од тога.
Ко не воли ближњег свога, љути господа Бога.
Ко верује ко не лаже, томе Бог помаже.
Српски род је пример свету. Оплемењује Планету.
Љиљана Ћуић